Cena nafte je u padu, barel je oko 100 dolara, što je 15 odsto manje nego prošle sedmice. Cena gasa je zadržala visok nivo, premašuje 1.700 dolara, i struja sve skuplja. Da energetska kriza ne popušta potvrđuje i činjenica da se Brisel ne odriče ni gasa ni nuklearki. To je zelena energija, potvrdio je konačno i Evropski parlament. Predsednik Vučić kaže da se ulažu veliki napori da naša zemlja pregura zimu, a najviše problema ima sa obezbeđivanjem goriva.
Energetska situacija u Evropi sve je teža. Tržište gasa je nepredvidivo – i po ceni i po pitanju snabdevanja. Srpski predsednik ocenjuje da će biti i višestruko skuplji nego sada, pa moramo na vreme da se obezbedimo.
“Uzmimo cenu na zimu od 4.000 dolara po četiri meseca, prosečno po 15 miliona kubnih metara gasa imamo. To je šest milijardi evra samo za to – samo da biste razumeli. To je skoro polovina budžeta Republike Srbije, samo da kupimo za četiri meseca gas po berzanskim cenama, a pritom su to smanjena očekivanja koliko će stvarna cena da bude. Zato vam govorim o ludilu koje nas čeka”, kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Najveći izazov je, kaže, obezbediti dovoljne količine benzina i dizela, pa je zato država privremeno zabranila njihov izvoz. Za ugalj je najteže naći transport, struju je teško unapred ugovoriti, a megvat-sat je sve skuplji, premašuje 360 evra.
“Realna tržišna cena, a danas smo na jedistvenom evropskom tržištu električne energije, devet puta je veća od onog što mi plaćamo. Sada je pitanje: ako povećamo cenu struje, biće težak udar na budžet građana. Hajde da povećaš 6, 7, 8 posto, što nije strašno, ali to nam malo znači, skoro ništa ako vidite razlike. Ako povećate za 100 cenu struje, to sirotinja ne može da plati. Inflacija ode u nebesa. A dizel neće niko da uveze jer su niske cene, nisu tržišne jer ih mi kontrolišemo, a ne možemo da ih pustimo zbog inflacije, bukvalno katastrofa kako god da okrenete, i to izdržavamo finansijski”, kaže Vučić.
Posle remonta Severnog toka, ministri energetike Evropske unije 26. jula razmatraće situciju sa gasom kako bi popunili skladišta. Brisel je potvrdio da 12 članica već ima problema sa snabdevanjem i da Unija mora biti spremna i za potpuni prekid dotoka ruskog gasa.
“Komisija radi na evropskom planu za vanredne situacije. Mi ćemo taj plan i predstaviti do sredine jula. Države članice imaju nacionalne planovi za vanredne situacije. To je dobro, ali mislim da nam je potrebna evropska saradnja, odnosno zajednička akcija svih 27 članica. Moramo da obezbedimo da u slučaju potpunog poremećaja, gas teče tamo gde je najpotrebniji”, kaže Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije.
Zbog gasa, Austrija je održala i vanrednu sednicu Nacionalnog saveta za bezbednost. Uveli su strateške rezerve tog energenta i pricip “koristi ili gubiš” skladišta koja se ne napune.
Ruski “Gasprom” je prvi na udaru za oduzimnje skladišta ako ne napuni svoju polovinu kapaciteta, piše RTS.
