Nespremnost trgovaca naftom na veliko da rade sa kompanijama u većinskom ruskom vlasništvu mogla bi da stvori probleme Naftnoj industriji Srbije kada je reč o nabavci “crnog zlata” iz te zemlje, smatra domaća stručna javnost.
Skepticizam tim povodom prvi je izrazio predsednik Srbije rekavši da su strane kompanije koje trguju naftom iz Kirkuka u Iraku “počele da ucenjuju Naftnu industriju Srbije” zbog toga što je njen većinski vlasnik ruska državna kompanija Gasprom.
Naime, nakon što je Evropska unija uvela embargo na uvoz ruske nafte koja se transportuje morskim putem, NIS je izgubio mogućnost da kupuje “crni zlato” iz te zemlje koje je do Rafinerije nafte Pančevo dolazilo kroz Jadranski naftovod. Taj embargo naime predviđa i zabranu transporta ruske nafte kroz teritoriju Evropske unije u zemlje u kojima su ruske državne kompanije većinski vlasnici naftnih postrojenja. Na taj način je Srbija ostala bez 15 odsto “crnog zlata” kojim se snabdeva iz Ruske Federacije. Međutim, nakon podatka koji je izneo predsednik Srbije Aleksandar Vučić da pojedini trgovci iračkom naftom ucenjuju NIS, glavna bojazan više nije kako nadoknaditi tu količinu već kako ne ostati i bez “crnog zlata” koje dolazi iz te zemlje. Podsećanja radi, Srbija inače uvozi najviše nafte upravo iz Iraka, 45 odsto, iz Kazahstana u našu zemlju pristiže količina od 10 odsto, svega oko jedan odsto je iz Norveške a u samoj Srbiji NIS iz domaćih nalazišta crpi oko 23 odsto “crnog zlata”.
Stručna javnost ocenjuju da je mogućnost da se naša zemlja može suočiti sa nedovoljnim količinama sirove nafte sasvim realna ali i da će neizvesnost šta će biti po tom pitanju trajati sve dok bude trajala ruska vojna intervencija u Ukrajini.Ekspert za energetiku Goran Radosavljević ističe da su neki trgovci veoma oprezni u vezi kupovine ruske nafte kako prilikom toga ne bi oslabili sankcije zapadnih zemalja prema Ruskoj Federaciji.
– Pojedine kompanije koje trguju iračkom naftom jednostavno žele da obezbede sebe u uslovima embarga. Drugim rečima, da bi prodale naftu kompanijama poput NIS-a, koje su u većinskom vlasništvu ruskog kapitala, one traže razne dodatne garancije da novac dobijen prodajom nafte preduzeću koje je u vlasništvu ruskog kapitala neće biti korišćeno, primera radi, za kupovinu oružja koje Moskva koristi u vojnoj intervenciji koju sprovodi protiv Ukrajine. Takve stvari mogu da ometu redovno snabdevanje naše zemlje naftom. S obzirom da nedostaju količine koje su izgubljene zbog toga što NIS u datom trenutku ne može da uvozi rusku naftu potrebno ih je nadomestiti iz nekog drugog izvora. U slučaju da dođe do problema i sa snabdevanjem iračkom naftom Srbija bi se suočila sa dodatnim problemom i te količine nikako ne bi mogla da nadoknadi, primera radi uvozom iz Kazahstana – objašnjava naš sagovornik.
Prema njegovim rečima opasnost da dođe do komplikacija kada je reč o uvozu iračke nafte može da dođe ali da to, bar u ovom trenutku, ipak nije problem koje NIS ne bi mogao da reši.
– Veletrgovaca naftom ima dosta i to što nekolicina njih postavlja razne uslove ruskim državnim naftnim kompanijama to ne znači da preostale nisu fleksibilnije. To daje realnu osnovu da se zaključi da NIS potrebne količine iračke nafte može da kupuje upravo preko njih. Međutim, ono što takođe treba konstatovati je da će se sa ovakvim ili sličnim problemima NIS suočavati i u narednom periodu i da će takvo stanje biti aktuelno sve dok bude trajao rat u Ukrajini.
Ekonomista Milan R. Kovačević takođe smatra da snabdevanje Srbije naftom zbog sankcija koje je EU uvela Moskvi može da bude ugroženo.
– Nema sumnje da će to da zavisi i od toga kako se Srbija bude odnosila u narednom periodu prema zahtevu zapadnih zemalja da uvede sankcije Rusiji. Ono što je sigurno je da će neizvesnost da li će biti dovoljno nafte biti stalno prisutna kao i to da će ovakvu situaciju trgovci koristiti da NIS-u povećaju nabavni cenu nafte – zaključuje naš sagovornik, piše Danas.
