Cela stručna, pa i šira javnost zna da se Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije nalazi u problemima, ali koliki su oni zaista, svi van vlasti mogli su samo da nagađaju.
JP EPS je objavio izveštaj o realizaciji trogodišnjeg programa poslovanja za period prva tri meseca ove godine i rezultati su poražavajući.
Za samo tri meseca EPS je zabeležio gubitak od 29,8 milijardi dinara (oko 250 miliona evra) i to najvećim delom iz poslovnih aktivnosti.
Kako se navodi u izveštaju EPS nije dobijao subvencije države, ali se zato mnogo zaduživao. U četvrtom tromesečju prošle godine ugovorili su kredite od 12,6 milijardi dinara i 150 miliona evra (ukupno oko 250 miliona evra). U poslednja tri meseca 2021. povučeno je 175 miliona evra, dok je ostalih 75 miliona povučeno u januaru. Ond aje u januaru povučeno još 20 miliona evra.
Na dan 31. mart 2022. godine ukupna kreditna zaduženost EPS-a je bila 167,5 milijardi dinara ili 1,4 milijarde evra.
Od početka ove godine ugovoreno je 18,2 milijarde dinara kredita (155 miliona evra), a povučeno oko 135 miliona evra (do 31. marta 2022).
Glavni razlog ovako katastrofalne finansijske situacije EPS-a je kolaps TENT-a prošle zime. Od oktobra do kraja decembra termoelektrane su proizvele 20 odsto manje struje od planiranog, a ukupna proizvodnja je bila 8,7 odsto manja od plana.
„Manja proizvodnja u termoelektranama usledila je zbog lošeg kvaliteta uglja iz RB Kolubara, neizbežnog omeranja remonta G1 u TENT B i havarije TENT-a u decembru 2021. godine“, navod i se u izveštaju EPS-a.
Oni opisuju kako se vlažni i blatnjavi ugalj lepio na bunkerima i dozatorima i kako je zbog toga bilo nedovoljno goriva za kotlove pa je i pored veće upotrebe mazuta došlo do ispada blokova.
Na TENT A ostao je u radu samo blok A2, ali sa „smanjenom i nestabinom snagom 60-120 megavata“.
Na TENT B“ zbog lepljenja blatnjavog uglja snaga je pala na 80 megavata.
Nakon skidanja blata sa bunkera i kakve takve stabilizacije došlo je do požara 26. decembra na bloku B1, a sledećeg dana desila se havarija mlina u bloku B2.
Problemi su nastavljeni i početkom 2022. godine, samo što je pored lošeg uglja
pao i protok vode na hidroelektranama, pa je proizvodnja struje u HE bila za 21 odsto manja u prva tri meseca ove u odnosu na isti period prošle godine.
Proizvodnja u termoelektranama bila je za 16 odsto manja nego u prvom tromesečju prošle godine.
Pošto nije bilo dovoljno struje iz sopstvene proizvodnje morala se kupovati na tržištu i to po paprenim cenama.
U četvrtom kvartalu 2021. godine EPS je uvezao 1.244 gigavatsati električne energije po prosečnoj ceni od 232,8 evra po megavatsatu i to je platio 289,7 miliona evra – čak 278,7 miliona evra više nego što je planirano.
U prvom kvartalu ove godine uvoz je čak i povećan na 1.645 gigavatsati po prosečnoj ceni od 219,29 evra po megavatsatu, što ukupno iznosi 360 miliona evra kupljene struje samo za prva tri meseca ove godine.
Dakle, od oktobra do marta EPS je potrošio skoro 640 milona evra na uvoz struje koja je na berzi bila četiri puta skuplja nego tokom prethodne zime 2020/21. godine.
S druge strane Vlada Srbije je odlukom ograničila prodajnu cenu struje privredi, pa je u martu EPS kupovao električnu energiju za 285,58 evra po megavatsatu, a prodavao na komercijalnom tržištu po prosečnoj ceni od 66,4 evra po megavatsatu.
Trošak j epovećan i zato što je šestpstruko povećana proizvodnja struje u TE TO Panonske elektrane koje troše gas. U 2021. i prva tri meseca 2022. godine potrošeno je gasa za 10 milijardi dinara, a planirano je manje od četiri milijarde, piše Danas.
