Upotreba vetra za proizvodnju električne energije počela je osamdesetih godina u Americi, a u Srbiji je ovaj vid energije tek u razvoju. Procenjuje se da će se to u bliskoj budućnosti značajno povećati, kao i da će cena struje iz vetroparkova biti sve niža. Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu dr Nikola Rajaković i predsednik Saveza energetičara za Euronews Srbija kaže da je razlog relativnog zaostajanja Srbije u izgradnji vetroparkova to što vetroenergetika nije razvijena onoliko koliko je to poželjno i što se relativno kasno krenulo sa razvojem te oblasti.
“Zakonodavstvo nije bilo uvedeno na vreme i podsticajne mere su bile uvedene tek 2009. i svakako smo u odnosu na neke zemlje regiona u ozbiljnom zaostatku. Mi imamo negde instaliranih oko 500 megavata u našim vetroelektranama. Trebalo bi daleko više, zato što je proizvodnja iz vetroelektrana jedan od stubova ukupne energetrske tranzicije. Da bismo dekarbonizovali energetski sitem, odnosno da bismo se sklonili od uglja, nafte i gasa, moramo razvijati vetroenergetiku, solarnu, naravno hidroenergetiku i energiju baziranu na biomasi I geotermalnu”, smatra Rajaković.
Profesor napominje da je trenutno energija iz vetra zastupljena sa jednim procentom u ukupnoj energetskoj proizvodnji u Srbiji.
“Međutim, mi zaista imamo očekivanja, vrlo realna očekivanja da će to početi ozbiljno da raste i da će do 2030. biti reda dvocifrenog procenta, da bude 10,15 odsto. Hidroenergija danas učestvuje u ukupnom energetskom miksu sa jednom trećinom, dve trećine je temoenergetika. Vrlo mali procenat je iz OIE modernog tipa, dakle vetroelektrana i solarnih elektrana. Dakle, trenutni rezultat nije odličan, ali je onaj u perspektivi sasvim dobar”, kaže profesor Rajaković.
Koja područja su pogodna za vetroparkove?
Prolazeći kroz banatsku ravnicu poslednjih godina susrećemo sve više vetrenjača, a jedan od najvećih vetropakova u Srbiji lociran je pokraj Kovacice.
“Objekat sačinjen od 38 vetrogeneratora ukupne instalisane snage 104,5 MW. Otprilike 68.000 domaćinstava može godišnje da se snabde iz vetropakra Kovačica. Ona ima ujedno i minimalan uticaj na životnu sredinu”, kaže Veljko Ožegović iz vetroparka Kovačica.
U Srbiji je izgrađeno devet vetroparkova, a još je više onih čija je izgradnja tek u planu.
Ekspertkinja za zaštitu prirode Duška Dimović kaže da su najveće prednosti vetroparkova to što je u pitanju obnovljivi izvor energije i što zapravo smanjuju emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, odnosno uljen-dioksida i na taj način ublažavaju klimatske promene.
Izgradnji vetroparka prethode studije procene uticaja na životnu sredinu. Kažu da je Banat idealno područje za ovako nešto. Pre svega nije potrebno krčiti šume, takođe ono što je vrlo važno je da ptice ne migriraju ovim područjem, ali takođe i poljoprivrednici su dobili pristupne puteve svom zemljištu.
Ipak oni koji se bave zaštitom prirode napominju da je potrebno raditi kumulativne procene, umesto za svaki projekat ponaosob.
“Ono što možemo smatrati problemom je što oni mogu da predstavljaju opasnost za ptice, za slepe miševe i za različite vrste živog sveta”, kaže Dimović.
S obzirom da se projekat vetropark Kovačica ispostavio kao dobar, planirano je njegovo proširenje, čime bi se proizvodnja struje u ovoj elektrani udvostručila.
Proizvodnja iz vetra sada jeftinija nego pre dve decenije
Na pitanje koliko je energija vetra ekonomski isplativa proizvodjačima, Elektroprivredi Srbije i građanima, profesor Nikola Rajaković kaže da je priča vrlo složena i da bi zahtevala ozbiljnu elaboraciju, ali da je najkraće rečeno KW sat danas daleko jefitniji nego KW sat iz tih istih vetroelektrana pre 20 godina.
“Znači cene proizvodnje iz vetroelekrtana, tehnologije su pojeftinile, ekonomija obima je počela da deluje, gradi se puno elekrtana po belom svetu. Dakle, sve je dovelo do toga da je taj KW sat danas neuporedivo jeftiniji nego u termoelektrani. Stigla je i pobedila konvencionalne izvore. Zato se svima isplati dugoročno gledano. Trenutno ne, ali dugoročno gledano mi potrošači imaćemo ozbiljne koristi od vetroenergije”, tvrdi Rajaković.
On ukazuje da je smisao povlašćenih proizvođača da se podstakne ta tehnologija, da krene razvoj te oblasti. Napoinje da je to i urađeno u Srbiji počev od 2009. Međutim danas, kako se tehnologije u vetroelektranama i solarnim elektranama ozbiljno pojeftinile, taj smisao se gubi. Kaže da danas struka smatra da treba da težimo da svi budu ravnopravni, da proizvođači električne energije budu ravnopravni na tržištu.
Spominje se i da je je potrebno izmeniti Zakon o obnovljivim izvorima energije i uskladiti ga sa evropskim, a profesor podseća da je zakonodavstvo bitno unapređeno prošle godine. Dodaje da je ostala sporna dilema ko je balansno odogovorna strana.
“Vetroelektrane, solarne, hidroelektrane, ne proizvode konstantno, a spor je u razmišljanju ko će preuzeti teret varijabilne proizvodnje. Snaga na izlazu iz tih elektrana nije konstantna. U zavisnosti od intenziteta vetra imate promenjivu snagu. Isto je kod sunca, noću nemate sunca. Po našem zakonu, odgovorna strana je EPS. Kako pokazuje iskustvo, evropsko, svetsko, ta balansna strana treba da bude sam proizvođač. Mi ćemo o tim pitanjima ozbiljno razgovarati naredne sedmice. Imamo savetovanje “Energetika 2022” na Zlatiboru, gde su ta tehnička pitanja iz te oblasti potpuno otvorena na radnim panelima, gde ćemo nadam se doći do ozbiljnih stručnih zaključaka”, kaže profesor Rajaković, prenosi Euronews.
