U 51. nedelji 2024. godine, cene električne energije na tržištu Jugoistočne Evrope (JIE) zabeležile su pad, uglavnom zbog povećane proizvodnje energije iz vetra i smanjenog tržišnog zahteva u većini zemalja. Proizvodnja solarne energije takođe je porasla širom regiona. Dok su cene opale u svim zemljama osim Turske, najznačajniji padovi zabeleženi su u Hrvatskoj i Mađarskoj, sa padom cena od 40,07% i 36,11%, redom. Rumunija i Bugarska su usledile sa padovima od 35,24% i 34,14%. Nasuprot tome, Turska je zabeležila povećanje cena električne energije za 5,83%.
U Centralnoj Evropi, prosečne nedeljne cene električne energije takođe su išle nizvodno. Do treće nedelje decembra, cene električne energije na glavnim tržištima u Evropi pale su ispod 100 €/MWh. Cene u centralnoevropskim tržištima kretale su se između 52 i 126 €/MWh. Slovačka je imala najvišu cenu, 125,90 €/MWh, što je pad od 34,81% u poređenju sa 50. nedeljom, dok je Nemačka imala najnižu cenu, 51,92 €/MWh, što predstavlja oštar pad od 70,64% zbog jake proizvodnje energije iz vetra.
Na širem evropskom tržištu, prosečna nedeljna cena električne energije za treću nedelju decembra bila je oko 98 €/MWh. Cene su se kretale od 51,92 €/MWh u Nemačkoj do 125,90 €/MWh u Slovačkoj. Na Iberijskom poluostrvu zabeleženi su značajni padovi cena na tržištu MIBEL, sa padom cena u Portugalu i Španiji od 19,23% i 19,40%, što je dovelo do cena od 99,90 €/MWh i 99,40 €/MWh, redom.
Tržišne tendencije u Jugoistočnoj Evropi
Na jugu Evrope, većina zemalja JIE zabeležila je cene električne energije iznad 100 €/MWh, uprkos opštem opadanju. Cene su se kretale između 70 i 121 €/MWh. Turska je imala najnižu prosečnu cenu sa 69,74 €/MWh, dok je Hrvatska bila druga najjeftinija sa prosečnom cenom od 109,41 €/MWh, što je svrstava među najjeftinija tržišta JIE. Mađarska je imala najvišu cenu, 120,79 €/MWh, iako je to predstavljalo pad od 36,11% u poređenju sa prethodnom nedeljom. Italija je imala slične cene, sa 120,45 €/MWh.
Potražnja za električnom energijom
Potražnja za električnom energijom u JIE porasla je za 1,89% u poređenju sa 50. nedeljom, dostigavši 17.133,95 GWh. Ovaj porast je uglavnom rezultat niskih temperatura tokom ranih jutarnjih i večernjih sati, što je povećalo potražnju u nekoliko zemalja. Turska, Hrvatska, Grčka i Srbija zabeležile su rast potražnje za električnom energijom od 6,65%, 5,62%, 4,42% i 0,94%, redom. S druge strane, Mađarska, Rumunija, Bugarska i Italija zabeležile su pad potražnje, sa smanjenjima od -7,34%, -1,94%, -1,01% i -0,91%, redom.
Proizvodnja energije iz održivih izvora
Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora u JIE porasla je za 5,1% u 51. nedelji u poređenju sa prethodnom nedeljom, dostigavši 2.414,91 GWh. Proizvodnja energije iz vetra porasla je za 0,4%, ukupno 1.759,91 GWh. Ovaj porast je uglavnom izazvan jakim vetrovima, posebno u Mađarskoj i Italiji. Proizvodnja energije iz vetra porasla je za 83,1% u Mađarskoj, 53,2% u Italiji, 31,4% u Bugarskoj i 17,3% u Rumuniji, dok je u Hrvatskoj, Turskoj i Srbiji proizvodnja iz vetra opala.
Proizvodnja solarne energije takođe je porasla za 20,4% u 51. nedelji, dostigavši 655,00 GWh. Mađarska, Rumunija i Bugarska zabeležile su najveće povećanje u proizvodnji, sa porastima od 104,4%, 52,2% i 49,3%, redom. Proizvodnja solarne energije povećala se i u Italiji i Grčkoj, ali u manjoj meri, za 17,7% i 13,2%, redom.
Proizvodnja iz hidroenergije i termalne elektrane
Proizvodnja hidroenergije u JIE opala je za 6,63%, dostigavši 1.847,99 GWh. Ovaj pad zabeležen je u Bugarskoj, Italiji, Rumuniji i Srbiji, sa smanjenjima od -32,80%, -25,81%, -5,42% i -7,70%, redom. S druge strane, Mađarska, Hrvatska, Turska i Grčka zabeležile su povećanje proizvodnje hidroenergije, sa porastima od 24,62%, 10,84%, 5,29% i 3,11%, redom.
Termalne elektrane u JIE smanjile su proizvodnju za 7,16%, dostigavši ukupno 9.071,62 GWh. Proizvodnja iz uglja opala je za 1,11%, dostigavši 3.696,31 GWh, dok je proizvodnja iz gasa opala za 10,91%, dostigavši 5.375,31 GWh. Turska je zabeležila povećanje u proizvodnji iz uglja i gasa, sa porastima od 0,83% u proizvodnji iz uglja i 19,76% u proizvodnji iz gasa. U Bugarskoj, proizvodnja iz uglja i gasa opala je za -24,30% i -3,42%, redom. Italija je zabeležila povećanje proizvodnje iz uglja od 55,42%, dok je proizvodnja iz gasa opala za -26,92%. Grčka je zabeležila pad u proizvodnji iz lignita i gasa, sa smanjenjem od -65,53% i -19,26%, redom, dok je proizvodnja iz obnovljivih izvora porasla za 6,3%.
Međugranična trgovina električnom energijom
Region JIE zabeležio je značajan porast neto uvoza električne energije, koji je porastao za 31,76% u 51. nedelji u poređenju sa prethodnom nedeljom, dostigavši 1.775,53 GWh. Ovo je uglavnom rezultat snažnog performansa na italijanskom tržištu. Neto izvoz električne energije iz JIE opao je za 57,4%, dostigavši samo 101,39 GWh. Uvoz električne energije porastao je za 18,4%, dostigavši 1.876,92 GWh. Među zemljama JIE, Rumunija, Bugarska, Mađarska i Hrvatska zabeležile su smanjenje neto uvoza, dok su Italija i Srbija doprinosile ukupnom povećanju uvoza. Grčka, koja je prethodno bila izvoznik, prešla je u poziciju neto uvoznika, sa 24,65 GWh uvoza električne energije.
