Srbija nema razloga da nacionalizuje Naftnu industriju Srbije (NIS), osim ako Evropska unija ne bude pretila sankcijama Srbiji zbog poslovanja ruske kompanije, smatra ekonomski analitičar Bogdan Petrović. Prema njegovim rečima, sve dok se ne uvidi da li postoji neka pretnja, o tome ne treba ni razmišljati.
„Ako EU uvede totalnu blokadu trgovine naftom sa Rusima, nas će i to da ‘zakači’. Zašto bi tek onda nacionalizovali NIS, opet je problem odakle nabaviti tu naftu. Ni to ne znači da NIS mora da bude nacionalizovan“, kaže Petrović za Novu ekonomiju.
Petrović dodaje da bi nacionalizacija NIS-a značila dva velika problema.
On podseća da je država ranije, dok je bila većinski vlasnik, pokazala kako ne zna da upravlja NIS-om, kao i da bi ponovo, ako bi sama upravljala tim preduzećem, rizikovala da napravi nove gubitke.
„NIS je trenutno deo velike naftne kompanije i za eventualne promašaje imaju pokriće od matice, tako da naša država ne snosi potencijalne gubitke. Dok se ne vidi konkretan i nedvosmislen razlog za nacionalizaciju, o tome ne treba raspravljati“, dodaje naš sagovornik.
Ipak, u Nemačkoj se pre nekoliko nedelja desila situacija u kojoj je nacionalizovano rusko preduzeće Gasprom Germania. Petrović kaže da je glavna razlika u odnosu na NIS to što Rusija u Nemačkoj nema postrojenja za preradu i prodajnu mrežu, kao što je to slučaj u Srbiji.
„U Nemačkoj gde postoji velika konkurencija raznih privatnih kompanija sektor, Gasprom posluje samo u delu gasne infrastrukture i skladišta, i nije jedini ozbiljni igrač. U Srbiji, NIS je jedini ozbiljni igrač na naftnom tržištu i ima jedinu rafineriju; sve ovo ostalo su trgovci, oni nemaju preradu nafte“, podseća sagovornik našeg portala.
Kako ocenjuje, ako se NIS-u uvedu neke sankcije od strane Zapada, naša država tek tada treba da preduzme neke korake, u zavisnosti od toga kakve će te sankcije biti.
Za sada, kako podseća, otpala je mogućnost da se Srbiji uskrati dovod nafte iz Jadranskog naftovoda JANAF, iako je postojala opasnost da će od 15. maja biti prekinuto snabdevanje rafinerije u Pančevu.
U vezi sa nekom drugom opcijom za NIS, portal Demostat je pre izvesnog vremena preneo vest kako je Azerbejdžan spreman da preuzme tu kompaniju.
„Možda će Rusi, ako ocene da to ne ide na dobro, odlučiti da kompaniju prodaju nekome; ta kompanija možda bude paravan kako bi se izbeglo dejstvo sankcija, od koga će kasnije možda da reotkupe tu kompaniju“, dodaje naš sagovornik.
To kako objašnjava Petrović znači da Rusi možda imaju nekog „igrača“ koji će im omogućiti da se oni privremeno „povuku“ iz Srbije, posle čega bi se oni, eventualno, ponovo vratili kada prođe dejstvo sankcija.
„Naša država nacionalizaciju NIS-a može da plati samo po cenu povećanja javnog duga. Za otkup NIS-a Gaspromu treba platiti bar jednu milijardu, a verovatno i znatno više, pri tome imamo visok nivo javnog duga. Pored toga, to znači i veliki odliv deviza iz zemlje u situaciji kada imamo ogroman problem održanja kursa dinara“, dodaje Petrović.
Pored toga, nasilna promena vlasništva nad NIS-om povlači potencijalne probleme sa snabdevanjem gasom. Gasprom trenutno Srbiji prodaje šest miliona kubika gasa koje plaća po povlašćenoj ceni od 270 dolara za 1.000 kubika, a ostatak po tržišnoj ceni koja je četiri do pet puta veća. To bi mogao da bude dodatni problem u slučaju da se NIS nacionalizuje, jer bi Rusi mogli da traže veću cenu gasa.
„Trenutno nas Rusi časte oko bar tri miliona dolara dnevno, odnosno mesečno sa više od 100 miliona (u zavisnosti od toga kolika je cena na berzi). Znači, za šest meseci uštedeli smo preko 600 miliona dolara u odnosu na cenu gasa na spot tržištu“, podseća Petrović.
Zato je tema jako složena, a nacionalizacija NIS-a bi bila izvodljiva samo ako Rusi to zatraže od Srbije, inače nas očekuju veliki problemi.
Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ali je u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN) nedavno glasala za suspenziju Rusije iz Saveta za ljudska prava. Nakon toga, objavljeno je da će NIS od 15. maja ipak moći da dobija naftu iz naftovoda JANAF.
EU i dalje kupuje naftu i gas od Rusije, ali se sve češće čuju najave kako će naći zamenu za energente koje uvozi iz najveće zemlje na svetu.
Ruski državni gigant Gaspromnjeft poseduje 51 odsto akcija NIS-a, a manjinski paket je u rukama Vlade Srbije.
Kako je naveo Demostat, prelazak NIS-a u vlasništvo Azerbejdžanske državne naftne kompanije SOKAR zadovoljilo bi i planove Moskve ali i Vašingtona.
„Ako bi Gaspromnjeft prodao NIS azerbejdžanskoj kompaniji to bi na drugoj strani mogao da kompenzuje kroz poslovne aranžmane koje ostvaruje sa SOKAR-om“, objasnio je tada sagovornik Demostata.
Sa druge strane, to bi odgovaralo SAD jer je Azerbejdžan, kako se navodi, njen saveznik.
SOKAR poseduje dve naftne rafinerije i gasno postrojenje u matičnoj zemlji, lanac benzinskih pumpi u Azerbejdžanu, Gruziji, Ukrajini, Rumuniji i Švajcarskoj i zapošljava oko 61.000 radnika.
SOKAR je najveći deoničar sa udelom od 58 odsto u Transanadolijskom gasovodu (TANAP) i ima 20 odsto vlasništva u Transjadranskom naftovodu.
Ako bi moralo da dođe do menjanja svojinskih odnosa u NIS-u najbolja varijanta po Vladu Srbije je da neka druga strana kompanija većinski paket preuzme od Gaspromnjefta, preneo je Demostat.
Njegov izvor rekao je kako je Azerbejdžan već u kontaktu sa Vladom Srbije u vezi sa aktuelnim pitanjima koja se odnose na NIS, piše Nova Ekonomija.
