Studija Transelektrike, pomoću koje će rumunska Vlada pokušati Evropskoj komisiji da objasni zašto su termoelektrane na ugalj u Olteniji od vitalnog značaja za Rumuniju, takođe sadrži izuzetno zanimljiv zaključak, koji je po prvi put izneo Operator tržišta elektirčne energije, OPCOM: cene na energetskim tržištima, koje putem računa plaćaju krajnji potrošači, kreiraju se na osnovu cena na balansnom tržištu. I prema onome što pokazuju podaci, cene su povećane kao rezultat intervencije regulatora, ANRE, koji je prošle godine promenio pravila na ovom tržištu.
U dokumentu je predstavljen zaključak operatora tržišta električne energije i prirodnog gasa, OPCOM, da je da trend rasta cena na centralizovanim tržištima za bilateralne ugovore o električnoj energiji uslovljen sve većim rastom cena ostvarenih na DAM, na koje utiču cene deficita na balansnom tržištu.
Cena deficita na balansnom tržištu naglo je povećana od sredine leta i dostigla je vrednosti uobičajene za zimski period. Međutim, ovde nije rečeno da su cene na balansnom tržištu takođe porasle kao rezultat regulative ANRE, odnosno administrativne intervencije. Evo zašto:
Krajem januara 2018. godine, na snagu stupa Uredba ANRE 31/2018, koja se tiče izmena pojedinih propisa vezanih za balansno tržište. Za ovu raspravu relevantna je odredba koja je stupila na snagu šest meseci kasnije, dakle krajem jula, i koja je eliminisala odredbu iz pravila balansiranja: obaveznu razliku između najniže i najviše cene.
Balasno tržište je tržište sa najvišim cenama, na kome električnu energiju prodaju proizvođače koji su najfleksibilniji ili imaju rezervne kapacitete, a kupuju proizvođači kod kojih se pojavulje neravnoteža između onoga što su prethodno najavili da će proizvesti i onoga oni su ustvari proizveli (niža proivodnja od procenjene). To je praktično „poslednje tržište“, na kome se obezbeđuje savršena ravnoteža proizvodnje i potrošnje električne energije na nivou sistema. Proizvođač koji nije proizveo (ili kupio) električnu energiju koju je prethodno najavio da će prodati, stvorio je deficit u sistemu, pa će kupiti električnu energiju po ceni deficita. Prodavac je onaj ko u tom trenutku ima raspoloživu električnu energiju – ponude na ovom tržište prihvataju se uglavnom u zavisnosti od cene, obično od hidroelektrana, koje imaju mogućnost da veoma brzo „uđu“ u sistem.
Pre pojave ove uredbe, postojala je razlika od 250 leva (52,7 evra) po MWh između maksimalne i minimalne cene koju učesnici mogu ponuditi na balansnom tržištu. Uredba 31 eliminisala je ovu razliku, a posledica je bilo, kako je kasnije postalo jsno, spektakularno povećanje cena na ovom tržištu.
Jedino preostalo ograničenje vezano za balansno tržište je gornja granica od 450 leva (94,9 evra) po MWh, postavljena kao razliku između cene na spot tržištu i maksimalne cene aukcija na balansnom tržištu. To znači, kada je na primer 19. septembra na spot tržištu zabeležena najviša cena po satu u istoriji (158 evra po MWh), granica koju bi cene na balansnom tržištu mogle da dostignu iznosi više od 1.000 leva (210 evra) po MWh (prosečna cena na zatvaranju DAM bila je 122 evra).
Budući dizajn energetskog tržišta, u skladu sa novom evropskom regulativom, odnosi se i na pravila balansiranja, kažu predstavnici ANRE, koji ocenjuju da se na ovom tržištu trguje sa prevelikim količinama električne energije.
Claudiu Dumbraveanu, direktor Generalne direkcije ANRE za tržište i cene električne energije, rekao je da ponekad balasno tržište ima preveliki obim, i da bi ovo tržište trebalo ima udeo od 1% u potrošnji, ali dostiže i 6-7 %.
A brojke upravo to i dokazuju. Na primer, 27. avgusta u 21.00 h, neravnoteža sistema je imala vrednost od 416 MWh/h, prema podacima OPCOM, u uslovima kada je potrošnja iznosila oko 8.000. Dakle, znatno iznad 1%.
Zvaničnik ANRE kaže da će se pravila balansiranja promeniti, na osnovu nove regulative, koju će Rumunija morati da usvoji: postojaće samo jedna cena (ne dve, kao sada, za deficit i suficit), ograničenja cena moraju se eliminisati, a tržište će funkcionisati u režimo kaplovanja sa evropskim tržištima (kao što je slučaj sa DAM).
Izvor: e-nergia.ro
