Osim pokrivanja potrošnje po energiji i snazi, veliki značaj akumulacija je u obezbeđivanju operativne i hladne rezerve, posebno rezerve kojom bi se pokrivali duži ispadi termoagregata.
Dijagrami raspodele potrošnje i maksimalnog opterećenja sistema tokom godine i dijagrami prirodnih protoka na hidroelektranama se bitno razlikuju. Da bi se prilagodila proizvodnja u hidroelektranama potrebama sistema vrši se regulacija proticaja u velikim akumulacijama. Regulacija se sastoji u promeni isticanja u odnosu na prirodni protok, što se manifestuje i na svim nizvodnim objektima, čime se uticaj akumulacija povećava u značajnoj meri.
Ovim pitanjem u svom radu na 32. savetovanju „CIGRE“ bavili su se Slobodan Milić i Nikola Tomašević iz „Energoprojekta“. Analiza je vršena na bazi raspoloživih podloga o sistemu koje su korišćene u projektiima revitalizacije objekata EPS-a u „Energoprojektu“ s primenom metode „graničnih stanja“ akumulacionih bazena koja se primenjuje se u analizi odnosa u elektroenergetskom sistemu sa hidro i termoelektranama u cilju određivanja optimalne proizvodnje električne energije.
Način korišćenja velikih bazena hidroelektrana može značajno uticati na stanje i funkcionisanje elektroenergetskog sistema. U pogledu stanja sistema, uticaj se manifestuje na nivo promenljivih troškova (gorivo i uvoz), kao i nivo stalnih troškova (potreban nivo proizvodnih kapaciteta), a u pogledu funkcionisanja na raspoložive količine energije tokom godine. U ekspolatacionom smislu, osim pokrivanja potrošnje po energiji i snazi, veliki značaj akumulacija je u obezbeđivanju operativne i hladne rezerve, posebno rezerve kojom bi se pokrivali duži ispadi termoagregata.
Dominatni proizvodni kapaciteti u sistemu EPS-a su termoelektrane na lignit sa snagama agregata od 30 do 600 MW. Komplementarni ovima su proizvodni kapaciteti u hidroelektranama različitih energetskih karakteristika i proizvodnih mogućnosti. Termoelektrane na tečno gorivo i termoelektrane toplane prvenstveno učestvuju u alimentaciji potreba sistema EPS-a u jesenjem i zimskom periodu.
Stanje sistema je definisano nivoom potrošnje (36.655 GWh) i maksimalnim opterećenjem (6.671 MW), proizvodnim kapacitetima u termoelektranama (4.805 MW) i hidroelektranama (2.800 MW i 9.730 GWh). Troškovi uvoza energije računati su sa 340 E/MWh a troškovi redukcija sa 680 E/MWh.
Razmatrano je 40 hidroloških godina (1946–1985), a obuhvaćeno je 14 hidroelektrana od kojih su četiri sa sezonskim akumulacijama. Sve hidroelektrane su ekvivalentirane sa jednim akumulacionim i jednim protočnim bazenom. Pri visokim faktorima rizika pojavljuju se značajni prelivi pa se usled toga bazeni ne mogu dovoljno napuniti pred početak perioda visoke potrošnje. Prelivi iz ekvivalentnog protočnog bazena posledica su samo visokih tehničkih minimuma termoagregata i praktično ne zavise od faktora rizika.
S obzirom na to da je sistem EPS-a u 2015. godini deficitaran (reda 700 MW i 700 GWh) razmotren je i uticaj povećane raspoloživosti termoagregata. Konkretno, razmotrena je situacija koja se karakteriše povećanom raspoloživošću agregata snage 300 i 600 MW, po tom osnovu raspoloživa snaga termoagregata je povećana za oko 400 MW, a ukupni troškovi u sistemu su smanjeni za oko 70 miliona evra.
