Osnova za većinu proračuna u analizi, upravljanju, eksploataciji i planiranju prenosnog ili distributivnog elektroenergetskog sistema je poznavanje njegovog aktuelnog režima.
Zbog toga je estimacija stanja osnovna energetska funkcija za najviše elektroenergetskih proračuna – uvodne su reči stručnog rada „Unapređeni postupci pre-estimacione analize u estimaciji stanja prenosnih elektroenergetskih mreža“. Predstavljen na 32. savetovanju CIGRE Srbija 2015, delo je saradnje Fakulteta tehničkih nauka koga predstavljaju Radojica M. Bibić i Andrija T. Sarić dok Dario V. Trivunović nastupa ispred Schneider-Electric DMS NS.
Autori ističu da je glavni cilj estimacionog stanja dobijanje „najbolje“ procene stanja elektroenergetskog sistema u datim okolnostima, čak i pri jako zašumljenim merenjima i drugim podacima (topologija i parametri elemenata modela). Međutim, naglašavaju da to nije jednostavan postupak, već čitav niz međusobno spregnutih procedura i proračuna. Dobra redudansa (odnos broja merenja i broja promenljivih stanja) omogućuje ne samo izvođenje te procene već i detekciju, odnosno korekciju pogrešnih merenja, ili informacija koje su telekomunikacionim vezama degradirane prilikom prenosa u dispečarski centar. Štaviše, ističe se u radu, takvom redudansom, omogućena je i verifikacija aktuelne topološke strukture razmatrane prenosne mreže.
Generalno, postoje tri pristupa u otkrivanju i eliminaciji loših merenja iz estimacionog stanja: pre-estimacionom analizom, post-estimacionom analizom i kombinovanim metodama. U radu je izložen algoritam pre-estimacione analize zasnovan na klasifikaciji merenja i različitim testovima konzistentnosti, kao sastavni deo funkcije estimacije stanja u prenosnim elektroenergetskim mrežama.
Osobine i prednosti predloženog algoritma pre-estimacione analize su: neiterativan kriterijum za čije sprovođenje nije potrebno poznavati celokupan sistem mreže, mogućnost detekcije grubih grešaka, kako u mernom skupu tako i u topologiji mreže i praktično pouzdana klasifikacija merenja čak i u slučajevima gde loša i sumnjiva merenja imaju međusobnu interakciju. U cilju verifikacije mogućnosti i prednosti predloženog algoritma, autori naglašavaju da je izvršena njegova verifikacija na realnim elektroenergetskim sistemima, pri čemu je za potrebe prikaza u ovom radu formiran test sistem koji predstavlja deo realnog elektroenergetskog sistema.
Autori takođe navode da u savremenim softverskim paketima za upravljanje proizvodno-prenosnim elektroenergetskim mrežama, pred „On-line“ funkcije predstavljaju se zahtevi pouzdanog i brzog rad, kao i rada u zatvorenoj petlji (Closed Loop).
Kako se u radu zaključuje, iskustvo je pokazalo da je pre-estimaciona analiza, kao modul funkcije estimacije stanja, izuzetno bitna kako za tačnost, tako i za brzinu proračuna. Težište budućih istraživanja, navode autori, biće usmereno ka automatskom generisanju pseudo merenja na osnovu poznatih merenja i informacija koje obezbeđuje analizator topologije, kao i rad estimacije stanja u ekstremno lošim okolnostima kao što su nedostatak većeg broja merenja ili velki broj pogrešnih merenja.
