Zbog prirode primarnog energetskog potencijala, autori Slobodan L. Milić i Nikola M. Tomasović su u radu „ Tretman vetroelektrana u simulacionim modelima analize rada elektroenergetskog sistema“ u modelima za analizu rada elektroenergetskog sistema tretman obnovljivih izvora posmatrali samo sa stanovišta proizvodnje energije. Proizvodni deo elektroenergetskog sistema Srbije zasniva se na korišćenju uglja i raspoloživog hidropotencijala. Zbog sagledavanja negativnog uticaja ove tehnologije na životnu sredinu i potrebe da se ona očuva, donete su odluke (zakoni, ugovori) na državnom nivou koji upućuju i obavezuju na intenzivno korišćenje obnovljivih izvora energije.
Vetar se danas u značajnoj meri koristi za proizvodnju električčne energije u svetu. U Evropi najviše u Nemačkoj i Španiji. Prosečno vreme angažovanja iskorišćenja maksimalne snage vetrogeneratora u Evropi u 2012. godini iznosilo je 1.800 sati godišnje ili oko 21 odsto.
Energija vetra se ne može akumulirati i mora se proizvoditi sve vreme sa raspoloživom snagom, tako da ona nema karakter varijabilne a ni konstantne energije. Pošto je proizvodnja vetroelektrana neupravljiva u potpunosti i veoma promenljiva ( od maksimuma do nule ) u kratkom vremenskom periodu, ne može se računati sa njenom snagom u trenutcima maksimalnih potreba sistema. Odatle proizilazi i konkretan prilaz bilansiranju ove energije.
Autori su prikazali analizu merenih podataka o brzinama vetra na različitim lokacijama tokom zimskih meseci i ukazali na problematiku pojave dužih vremenskih intervala bez vetra (brzina ispod četiri metra u sekundi) što onemogućava bilansiranje snage u periodima maksimalnih opterećenja. Razmotrena je, takođe, i brzina vetra tokom godine, što je ukazalo na posebnosti svake lokacije . To i nedovoljan fond raspoloživih podataka za konačno zaključivanje upućuju na neophodnost analiza u mnogo dužem vremenskom periodu.
Tretman vetroproizvodnje U simulacionim modelima (podela dijagrama na konstantni i varijabilni deo) ukazuje da je adekvatniji pristup sa lociranjem proizvodnje u varijabilni deo dijagrama, bez povećanja snage. Realniji ostaje pristup bilansiranja energije i snage na dijagramu opterećenja sistema, pa nakon toga formiranju dijagrama trajanja opterećenja i plasmanom proizvodnje klasičnih elektrana.
Na granice isplativosti realizacije vetroelektrana ukazuje analiza i proračun troškova vetroelektrana u funkciji specifičnih investicija i vremena angažovanja maksimalne snage.
