Uz brojne prednosti racionalne upotrebe biomase, pravilnim gazdovanjem energentima moglo bi se uposliti nekoliko desetina radnika različitih profila
Dobro isplanirano snabdevanje drvnom i biljnom biomasom, sa odgovarajućom pripremnom tehnologijom, značajno može uticati na cenu proizvodnje enregije iz biomase. Prikazom raspoloživih energetskih potencijala drvne i biljne biomase sa omeđenog dela planine Rudnik autori Srećko Ćurčić iz Čačka i Slobodan Vučićević iz Gornjeg Milanovca su se u svom stručnom radu usmerili na mogućnosti upotrebe različitih oblika drvnih i biljnih biomasa kao potencijalnih energenata. Njihov zajednički rad je predstavljen u okviru „Energetike 2014”, XXX međunarodnog savetovanja održanog krajem marta 2014. godine na Zlatiboru.
Šumski eko-sistemi su najveći proizvođači biomase na kopnu. Drvna masa, kao i ostala biljna masa šumskih eko-sistema, predstavlja samo jedan deo materije biološkog porekla. Ona je potencijalni deo energije, te je korišćenje biomase šumskih i poljoprivrednih eko-sistema, kao obnovljivih izvora energije (OIE), poslednjih godina praktičan i pouzdan način dobijanja energije u većini zemalja Evropske unije.
OIE od drvne i biljne biomase značajno mogu doprineti manjem korišćenju fosilnih goriva, ostvarivanju ciljeva o udelu OIE u finalnoj potrošnji energije i unapređenju životne sredine. Ciljevi energetske politike Republike Srbije, koji se odnose na veće korišćenje OIE od biomase, mogu se postići izgradnjom energetski efikasnih objekata i korišćenjem biomase kao energenta, energetskom sanacijom zgrada i uvođenjem energenata od biomase, zamenom ulja za loženje, uglja i prirodnog gasa biomasom, uvođenjem daljinskih sistema grejanja baziranih na biomasi i kombinovanoj proizvodnji električne i toplotne energije, kao i korišćenjem odgovarajuće opreme i tehnologije. Ostvarivanje navedenih ciljeva podrazumeva vodeću ulogu javnog sektora u efikasnoj upoterbi energije iz biomase, upotrebu biomase na način koji podstiče ekonomski razvoj zemlje, razvoj održive proizvodnje biomase i obezbeđivanje finansijske podrške za razvoj i formiranje tržišta energije. Takođe, potrebne su i podsticajni pravni okvir, ekonomski podsticaji, finansijske stimulacije, odgovarajuća poreska politika, promocija najboljih praksi zemalja Evropske unije i sistemsko planiranje.
Uz prateće fotografije, mapu i tabele, autori su za ekonomsko i racionalno iskorišćavanje raspoloživih količina ogrevnog drveta i otpada, koji nastaje pri korišćenju šuma, definisali količine ogrevnog drveta koje su godišnje na raspolaganju, kao i količine biljnog i drvnog otpada od poljoprivredne proizvodnje. Pored ostalog, Ćurčić i Vučićević su zaključili da bi pravilnim gazdovanjem ovim energentima moglo da se uposli nekoliko desetina radnika različitih zanimanja.
Na osnovu dobijenih rezultata istraživanja raspoloživi energetski potencijal ogrevnog drveta iz redovnog gazdovanja šumama je 215586,5 MWh/god, otpada pri korišćenju šuma (seča i izrada oblog i prostornog drveta, panjevina, granjevina…) 16767,84 MWh/god, drveta iz vanšumskog zelenila (šume, međe, šumsko rastinje kraj vodotokova i puteva) 153291 MWh/god, drvne i biljne biomase dobijene krčenjem i čišćenjem puteva 3757,89 MWh/god, drvnog otpada pri preradi drveta 25500 MWh/god i otpada iz poljoprivredne proizvodnje (ratarstvo i povrtarstvo) 252103,9 MWh/god.
