Kolubari i Kladnici trebalo je samo dva dana da najsavremeniji kop na Balkanu pretvore u jezero površine 7,5 kvadratnih kilometara.
Bio sam siguran da neću preživeti, da je počeo smak sveta, priča Stevan Filipović, radnik kopa „Tamnava-Zapadno polje”, prisećajući se godinu dana kasnije agonije koju je preživeo 14. maja 2014, kada se blizu Lajkovca, u vodenoj bujici, zaglavio radnički autobus kojim se iz treće smene vraćao kući. Jedna polovina uplašenih putnika popela se na krov, dok je druga ostala u kabini potopljenog autobusa sedeći na ramovima sedišta u vodi do grudi. Tek pred zoru do njih su stigli spasioci koji su ih motornim čamcima izvukli na suvo.
– U potpunom mraku, zagrljeni i promrzli, bodrili smo kolegu neplivača koji se poslednjom snagom držao za granu jednog drveta da izdrži. Čuli su se samo naši vapaji, njegovi krici i huk nadolazeće vode, koja je uz jezivu škripu autobus gurala prema matici podivljale reke – priseća se Filipović pakla u kome se našao. Pre nego što će završiti na krovu autobusa, Filipović je tog dana još jednom prevario smrt kada je kod crpne stanice na kojoj je radio pobegao od nabujale reke Kladnice koja je pre Kolubare probila nasip.
– Imao sam ludu sreću, to je jedini razlog zbog koga sam danas među živima – ubeđen je skromni mladić.
Kada su u maju prošle godine probile zaštitne bedeme, Kolubari i Kladnici bila su potrebna samo dva dana da najsavremeniji kop na Balkanu pretvore u jezero površine 7,5 kvadratnih kilometara! O kakvoj je sili reč dovoljno govori samo jedan podatak – da je Kolubara skrenula svoj tok kada je vodostaj na ovoj reci uobičajen, trebalo bi joj najmanje osam meseci da napuni „Tamnavu” vodom.
– Ovde je dubina bila više od 30 metara. Ne samo radni točak već je ceo bager bio pod vodom – objašnjava direktor „Zapadnog polja” Goran Tomić dok stojimo ispod glodara pored čije su katarke pre godinu dana plovili čamci.
Većina radnika „Tamnave” nije verovala da je moguće isušiti kop. Počelo je da se priča o otkazima, prinudnim odmorima, otvaranju novog kopa… Bagerista Aleksandar Obradović na posao je došao dva dana nakon poplave.
Njegovu 26 metara visoku mašinu bujica je među prvima preplavila.
– Iznad bagera bilo je još 40 metara vode. Bio sam potpuno uveren da kop više nikada neće raditi – iskren je Obradović.
Tako je tih dana razmišljao i inženjer Nenad Đoković, šef jednog od ugljenih sistema.
– Voda je nadirala neviđenom brzinom. Jednom radniku sam rekao da donese lopatu s bagera. Otišao je po suvom, a kada se vraćao voda mu je bila već iznad struka. Bio je to pravi pakao, bežali smo preko traka da bismo sačuvali žive glave – opisuje Đoković početak poplave.
U prvom trenutku izgledalo je da je sve propalo, ali od očajavanja nije bilo vajde. Po Srbiji je počela akcija prikupljanja pumpi ozbiljnijeg kvaliteta, od kojih je većina morala da bude remontovana, pa je već u julu, samo dva meseca nakon poplave, isušeno manje jezero na „Velikim Crljenima”.
Po obodima kopa još se vidi dokle je proletos bila voda. Godinu dana kasnije, „Tamnava” je gotovo potpuno suva. Čak je i ugalj počeo da se kopa, ali su na sve strane i dalje vidljive posledice katastrofalne prirodne nepogode. Vide se čelična oprema teška i po nekoliko desetina tona, ogromne gromade uglja koje je bujica otkidala sa etaža, mulj…
Stotine rudara od jutra do mraka popravljaju opremu i mašine koje su bile pod vodom. Svi bageri su već na suvom.
Stotine kilometara kablova već je poskidano sa bagera i pogonskih stanica. Novi elektromotori već se montiraju na ogoljene bagerske kontrukcije.
Krajem prošle godine na „Tamnavi” je počeo sa radom novi rotorni bager glodar 5, koji dnevno iskopa 10.000 tona uglja. Krajem aprila u proizvodni proces uključen je i jedan jalovinski sistem, na kome radi rotorni bager glodar 3, prvi od potopljenih koji je uspešno saniran i vraćen u proizvodni proces. Najavljeno je da će uskoro biti rekonstruisani i ostali sistemi na „Tamnava-Zapadnom polju”. Očekuje se da će tokom ove godine proizvodnja u Rudarskom basenu biti potpuno normalizovana, što znači da će termoelektrana „Nikola Tesla” u Obrenovcu iz „Kolubare” dobijati dovoljno uglja za nesmetan rad.
Katastrofa na „Tamnavi” jedinstvena u svetu
Svet nikada nije bio suočen sa katastrofom kakva je zadesila kop „Tamnava-Zapadno polje”, pa se procena dinamike ispumpavanja vode bazirala na veoma skromnim podacima i ponudama retkih firmi koje su se na bilo koji način ranije bavile ovom problematikom. Postoje neki primeri ispumpavanja vode iz površinskih kopova u Poljskoj, Češkoj, Ukrajini, Australiji, SAD… Možda je najpribližniji primer površinskog kopa „Baralaba” u Australiji. Drugi kopovi u Australiji su imali problem daleko manjeg obima. Primera radi, površinski kop „Garden Vell” imao je problema sa ispumpavanjem 4,7 miliona kubika vode. To ispumpavanje trajalo je 90 dana.
Jezero dublje od Boke
U maju prošle godine poplava je pretvorila tamnavski kop u jezero površine sedam kvadratnih kilometara, sa zapreminom većom od 200 miliona kubika vode. Dubina vode u nekim delovima kopa iznosila je gotovo 70 metara. Da bi nivo jezera bio smanjen za samo jedan centimetar, bilo je potrebno ispumpati 75.000 kubika, količinu koja stane u tri olimpijska bazena. Za godinu dana ispumpana su ukupno 232 miliona kubnih metara vode.
Spasavali i ribe
Pored spasavanja kopa, sve vreme se vodilo računa i o ekologiji. Prema uputstvima Evropske unije, konstantno je kontrolisan kvalitet vode koja je vraćana u Kolubaru. Izlovljeno je i više od pola tone ribe i riblje mlađi iz vode koja je preostala nakon isušivanja kopa.
Izvor; EPS Energija
