Cene električne energije kao I usluga na tržištu električne energije mogu biti slobodne ili regulisane. Krajnja cena električne energije koju plaća kupac sadrži u sebi proizvođačku, cenu usluge prenosa, usluge distribucije, sistemskih usluga, balansne energije, cenu snabdevača krajnjeg kupca, takes I poreze.
Na nedavno održanom Međunarodnom savetu za velike električne mreže “CIGRE” ispred JP Elektromreža Srbije, Irena Savković, Nebojša Lapčević I Jelena Dragović predstavili su rad: „Pregled cena na tržištu električne energije u Republici Srbiji” gde polazeći od podatka da je od 1. januara 2013. Otpočela liberalizacija tržišta električne energije u Srbiji, ističu da je već od od 1 . januara 2014. Godine nastavljeno je sa daljom liberalizacijom tržišta tako što je otvoreno tržište za krajnje kupce sa mestima primopredaje na distributivnom sistemu srednjeg I niskog napona.
‒Svi krajnji kupci koji ne pripadaju kategoriji domaćinstava I malih kupaca imali suo bavezu da za sva mesta primopopredaj obezbede snabevanje strujom na slobodnom tržištu električne energij I reše pitanje balansne odgovornosti. U 2014. godini, krajnje kupce na tržištu električne energije je snabdevalo šest snabdevača pri čemu je JP EPS I dalje zadržao svoj dominantni položaj‒naglašavaju autori.
Od 1. jan 2015. Godine startovala je potpuna liberaliza cija tržišta električne energije čime je omogućeno domaćinstvima I malim kupcima da, ako žele, biraju snabdevače na slobodnom tržištu. Domaćinstva I mali kupci I dalje imaju pravo na snabdevanje po regulisanim cenama (garantovano snabdevanje), to jest da se snabdevaju u skladu sa postojećim ugovorima, ali imaju I pravo I mogućnost (ali ne I obavezu) da na tržištu ugovore snabdevanje sa bilo kojim snabdevačem. Svi ostali kupci moraju imati ugovor o snabdevanju po tržišnim uslovima, a ako ga nema, kupac može koristiti rezervno snabdevanje, ali samo u slučajevima predviđenim Zakonom o energetic I najduže 60 dana.
U radu se iznosi da su u skladu sa Zakonom o energetic na tržištu električne energije regulisane cene pristupa sistemu za prenos električne energije, pristupa sistemu za distribuciju, cene pomoćnih usluga što se odnosi na primarne regulacije, regulacije napona, beznaponskog pokretanja I ostrvskog rada. Pored ovih, mogu biti regulisane I cene struje zagarantovano snabdevanje, zakupa reserve snage za sistemske usluge sekundarne I tercijarne regulacije.
Regulisane cene se određuju na osnovu metodologija koje donosi Agencija ili ih utvrđuje Agencija. Energetski subjekti čije su delatnosti regulisane, na osnovu metodologije, obračunavaju cene proizvoda, odnosno usluga za sledeći regulatorni period I dostavljaju akte ocenama Agenciji na saglasnost. Agencija daje saglasnost na akte o cenama pristupa sistemu za prenos I dstribuciju struje, kao I cene za garantovano snabdevanje, a utvrđuje cene pomoćnih usluga I zakupa rezervne snage za sistemske usluge.
Slobodne cene su one koje se formiraju na tržištu. One mogu da se formiraju u neposrednoj pogodbi dve strane – bilateralni ugovor ili mogu da se formiraju na organizovanom tržištu- berzi. Slobodne cenes u one cene po kojima snabdevači prodaju struju drugim snabdevačima, krajnjim kupcima koji nemaju prava na garantovano snabdevanje I krajnjim kupcima koji imaju to pravo, ali ga ne koriste. Pri formiranju cena, snabdevači uzimaju u obzir proizvođačku, cenu usluge prenosa, usluge distribucije, sistemskih usluga I cenu balansne energije.
Autori zaključuju da je na osnovu pregleda regulisanih I slobodnih cenana tržištu električne energije u toku 2014. Godine došlo do povećanja cene ili su cene ostale nepromenjene. Međutim, ovaj porast cena I dalje nije rezultirao u potpunoj liberalizaciji tržišta električne energije u Srbiji .Za potpunu liberalizaciju tržišta, potreban je dalji prelazak sa regulisanih na slobodne cene kao I rast cena struje. Time bi se stekli uslovi za povećanje nivoa konkurentnosti na tržištu električnom energijom.
