Grupe za lobiranje koriste svoj uticaj da usporavaju donošenje zakona Evropske unije za borbu sa klimatskim promenama, pokazuje novo istraživanje čiji autori veruju da će to naterati kompanije da preispitaju prioritete i odluče se da li podržavaju rešavanje klimatskih pitanja ili se bore za profit. Najveći problem imaju kompanije veliki potrošači energije, poput onih iz hemijske industrije, koje teško da mogu da podržavaju skuplje ali čistije energije od jevtinijih ali prljavih. Stručnjaci ističu da protivrečnosti tog tipa ne muče samo kompanije, već i Evropsku komisiju i njen plan za energetsku uniju.
Iako tvrde da su angažovane u borbi s klimatskim promenama, mnoge evropske kompanije plaćaju grupama za lobiranje koje se aktivno bore protiv zakona usmerenih na ublažavanje klimatskih promena. Na taj paradoks ukazao je izveštaj Instituta za političke studije Univerziteta Vestminster.
Istraživanje je pokazalo da je 77% kompanija od 500 najvećih u svetu u člnstvu lobi grupa sa interesom u klimatskim promenama. Brojne od tih grupa, uključujući za fosilno gorivo, za industrije koje troše mnogo energije i grupe poput BiznisEvrope (BusinessEurope) i Medefa, rade na potkopavanju evropskog tržišta CO2 i slabljenju mera za energetsku efikasnost i podršku obnovljivim izvorima energije.
Tako je BiznisEvropa u februarskom saopštenju izrazila protivljenje planovima EU za obnovu tržišta CO2 i umesto toga se založila za „znatno uravnoteženiji“ ali i mnogo sporiji pristup reformi tržišta ugljenika.
BiznisEvropa je federacija nacionalnih poslovnih udruženja iz 33 evropske zemlje sa sedištem u Briselu. Cilj joj je da obezbedi da evropski kreatori politike čuju „glas biznisa“.
BASF i Solvej (Solvay), obe članice grupe hemijske industrije CEFIC, nalaze se među kompanijama „zarobljenim“ između borbe sa klimatskim promenama i borbe za profit. I jednoj i drugoj je kao velikim potrošačima energije od ključnog značaja pristup jevtinoj energiji i hemijska industrija se s jedne strane zalaže za eksploataciju gasa iz škriljaca a s druge tvrdi da je „vatreni“ pristalica borbe protiv klimatskih promena.
Kao odgovor na predloženi paket za borbu sa klimatskim promenama Evropske komisije, CEFIC zastupa „realan“ pristup klimatskim promenama pri čemu bi evropski ciljevi trebalo da zavise od ciljeva kompanija sa Istoka.
Solvej i BASF takođe su članice Svetskog poslovnog saveta za održivi razvoj, organizacije koja promoviše odgovornost prema čovekovoj okolini u poslovanju.
Ni BiznisEvropa ni CEFIC nisu želeli da za EurActiv.com komentarišu sporno pitanje.
Ubeđivanje
Institut za političke studije istraživao je i sredstva koja lobisti koriste da utiču na donosioce odluka.
Navodi se primer sastanka evropskog komesara za klimatsku akciju i grupe direktora iz hemijske industrije iz 2013. godine. Direktori su tada tvrdili da će smanjenje emisije ugljen dioksida (CO2) za 30% do 2030. ubrzati deindustrijalizaciju kontinenta. Samo nekoliko dana kasnije, iste reči upotrebio je tadašnji komesar za energetiku Ginter Etinger (Günther Oettinger).
Interesne grupe takođe šalju svoje članove da utiču na evroposlanike, čak iako oni nemaju isti stav o pitanju klimatskih promena.
Prema jednom lobisti, čije se mišljenje navodi u izveštaju, samo desetina evroposlanika dobro razume pitanje klimatskih promena a od tih „izabranih“ samo trećina ima realan uticaj u Evropskom parlamentu.
Kontrola sukoba interesa
Mnoge kompanije, kojima se ne sviđa „priroda rada“ interesnih grupa koje podržavaju, nedavno su se povukle iz organizacija sa slabim rezultatima u zaštiti prirodne sredine.
Jesenas su Majkrosoft (Microsoft), Gugle (Google), Jahu (Yahoo) i Fejsbuk (Facebook) napustili Američki savet za razmenu legislative (ALEC) koji se otvoreno protivio obnovljivim izvorima energije. Unilever je u avgustu 2014. napustio BASF zbog slabih ekoloških pozicija.
Međutim, sukob interesa ne okončava se sa kompanijama – nova Evropska komisija bila je „žrtva“ istih nedoslednosti i protivrečnosti sa planovima za energetsku uniju.
Taj projekat usmeren na smanjenje emisije CO2 i unapređenje konkurentnosti i energetske bezbednosti ima barem tri kontradiktorna cilja – zahteva znatne investicije u obnovljive izvore, drugo je pitanje uglja a treće velike transkontinentalne gasne infrastrukture.
EU je inače od 2007, kada je donela Evropsku inicijativu za transparentnost, usvojila još neke programe za povećanje transparentnosti, uključjući Registar transparentnosti koji je na snazi od 2011. Taj registar objavljuje informacije o grupama za pritisak koje nastoje da utiču na evropske političare.
Evropska komisija je pokrenula i Registar ekspertskih grupa.
Izvor; Agencije
