Za tri nedelje danonoćnog rada iz Dunava izvučeno skoro 10.000 kubnih metara drvenog otpada, plastike… Angažovana je brojna mehanizacija i 80 radnika. Na rumunskoj strani manje od pet odsto otpada
Danonoćna bitka sa Dunavom ne prestaje. Tim rečima nas na ulaznoj građevini dočekuje Mita Blagojević, zamenik direktora HE „Đerdap 1“ zadužen za organizaciju čišćenja ulaznih rešetki. Nimalo lak zadatak ako se zna da je najveća dunavska elektrana mesto na kome se skuplja sve ono što se ljudskim nemarom baca u i na obalama svih pritoka.
– Otkada su krenule katastrofalne poplave, stalno smo angažovali tri dizalice, brod sa dve barže i preko 80 radnika, koji neprekidno rade na izvlačenju svega onoga što nam Dunav donosi. Najteže je kada moramo da zaustavimo saobraćaj na graničnom prelazu prema Rumuniji, jer smo morali dve dizalice da smestimo na jednoj magistralnoj traci – kaže Blagojević.
– Tu su i brojni kiperi koji moraju da se tovare. Ipak, najveći su zastoji kada iz Dunava izvlačimo leševe uginulih životinja koje su stradale ko zna gde. Za to postoji posebne procedura, gde uz pomoć Republičke veterinarske inspekcije u regulisanim uslovima i na zakonit način moramo da poštujemo proceduru koje na ostavlja prostor za bilo kakvu improvizaciju.
Radi se o načinu izvlačenja, transportu, predaji drugoj ovlašćenoj organizaciji za tretman leševa, da do dezinfekcije mesta na kome je izvađena do pranja graničnog prelaza. Preduzeli smo sve mere kako bi smo sprečili bilo kakvu epidemiju među radnicima i mogu sa ponosom da istaknem da smo uspeli. Minimalno smo zaustavljali agregate radi dubinskog čišćenja, a svi smo, hvala bogu, živi i zdravi.
U utovarnom sanduku kamiona firme „Gaman“ nailazimo na PVC ambalažu koja je doplivala iz svih pritoka Dunava i Tise i tu su flaše na rumunskom jeziku i mađarskom, dok iz Save stiže ambalaža na slovenačkom i hrvatskom, a ima i bosanskih flaša. Putnik će na đerdapskim vratima videti šta su najviše konzumirali građani pojedinih evropskih država.
Ako je suditi metodom slučajnog uzorka, Rumuni najviše piju koka kolu, Slovenci pepsi kolu, Bosanci sokove proizvedene u privatnim punionicama, a naši građani bacaju u reku sve što stignu – flaše od deterdženta, mineralne vode, sokova… Tu su i stvari koje je priroda prisilno uzela od čoveka- kreveti, frižideri, zamrzivači, stolice, ćebad i svo ono pokućstvo koje je bilo lakše od vode.
Zapažamo u moru raznih stvari i čitavo prozorsko okno koje je ko zna odakle doplivalo. Reklo bi se na prvi pogled da je to neka trošna kuća nestala pod naletom bujice i jedino što je od nje ostalo je prozorsko okno. Da nije hidroelektrane „Đerdap“, Dunav bi priču o nestajanju kuća ispričao komšijama iz Rumunije i Bugarske.
Petko Stefanović, dizaličar je preko svojih pleća prevalio tridesetak godina rada upravljjući dizalicom u raznim prilikama, u najtežim uslovima za rad. Više puta je u istim ili sličnim prilikama upravljao dizalicom.
-Ovo je nezapamćena katastrofa – kaže Petko. – Nikada nisam video stablo od 50 metara da plovi Dunavom. Sa teškom mukom moramo da ga kratimo po pet-šest puta kako bi smo ga utovarili u šleper. Nesnosno je što se smrad širi na sve strane od uginulih životinja. Doleteli neki čudni insekti koje nikad u životu nisam video. Međutim, sve ove prepreke nas nisu omele da radimo udarnički, kako bi Srbiji poslali što više električne energije, sada kad je najteže.
Nekoliko metara dalje je Dobrivoje Mistridželović, radnik rodom iz obližnjeg sela Velika Vrbica. Pri kraju je snage u osmočasovnoj borbi sa ogromnim stablima, koje treba prepakovati u sanduk kipera, kako bi bezbedno prošli magistralnim putem Kladovo – Donji Milanovac, do odlagališta kod sela Sip.
Na samoj vodi užurbano radi brod „Pionir“ koji gura barže privatnog preduzeća „Gaman“ nizvodno od prevodnice na pretovar oko 400 kubnih metara. Vetar duva brzinom od 15 do 20 metara u sekundi i dizalice prekidaju rad. Nebezbedno je dalje čišćenje dok vetar ne smanji svoju brzinu na ispod deset metara. Brod koji je zaklonjen nastavlja sa radom. Ljulja se, a sajle se povijaju pod snažnim naletima.
– Mora se izdržati – hrabri svoje radnike da nastave rad po ovom nevremenu- jakom vetru Milisav Gamanović, vlasnik firme „Gaman“, angažovane radi čišćenja sa vode.
Pršti na sve strane. Dunavski heroji, kako ove radnike nazivaju svi koji su imali prilike da ih vide kako i kojim naporima čine čuda, ne bi li u najkraćem vremenu osposobili prilaz vodi da nesmetano prođe kroz rešetke i svom svojom snagom daju maksimalnu snagu agregatima na HE „Đerdap 1“.
Na deponiji gde se istovaruju drvene mase, zatičemo Ljubišu Jokića, direktora HE „Đerdap 1“. Obilazi i mršti se. Ogromni utovarivači guraju drvenu masu na ogrome gomile. Neke su i veće od obližnjih kuća u Davidovcu i Sipu.
– Ako ovo potraje imaćemo problem skladištenja otpadnog materijala. Cela deponija je prekrivena velikom količinom materijala – kaže Jokić. -Trebalo je odavno na ovoj lokaciji izgraditi pogon za peletiranje ovog otpadnog materijala. Do sada bi se isplatila cela investicija, a Toplana u Kladovu bi dobila najjeftinije gorivo. Ipak, nadam se da ćemo tu investiciju zaokružiti u narednom periodu.
Za neki dan će operacija čišćenja biti završena. Ostaće samo sećanja kladovskih heroja, a HE „Đerdap“ će uskoro izaći i sa cifrom koliko košta sve ovo. Za razliku od naše HE, na rumunsku stranu ne ide gotovo ni nekoliko procenata drvene mase i nečistoća, jer je vodotok tako usmeren da sve nosi na našu stranu.
„Đerdap“ sprečio poplave
Velike vode nisu zaobišle ni HE „Đerdap“, a već 15. maja počelo je otvaranje prelivnih polja na ovoj HE. Veliki dotok na Dunavu doveo je do toga da je 17. maja kota oborena na 63 metra nadmorske visine, što predstavlja prirodni režim rada. Đerdapsko jezero se praznilo kako bi bio omogućen prijem vode. „Đerdap 1“ bio je u prirodnom režimu rada i nije mogao više da utiče na nivo vode uzvodno od Golupca.
Tih dana gotovo sablasno su delovali sprudovi na Dunavu uzvodno od najveće hidroelektrane pa sve do Golupca. Takvi prizori poslednji put su viđeni u proleće 1970. godine kada je počelo da se puni akumulaciono jezero. I u Malom i Velikom kazanu voda je opet ključala kao nekad. Brodovi su se jedva probijali od Kladova do Golupca, sa po jednim objektom koji guraju uzvodno, zbog velike brzine vode.
HE „Đerdap 1 i 2“ imale su smanjenu proizvodnju zbog prelivanja i ispuštanja vode iz akumulacionih jezera. HE „Đerdap 1“ je proizvodila i 40 odsto manje od planiranog. Već 29. maja počelo je punjenje jezera kako bi što pre naša najveća HE povećala proizvodnju električne energije.
Izvor EPS Kwh
