Blokada rada ovog tipa i obima nije zabeležena tokom 68 godina rada najvećeg proizvođača uglja, jer su kolubarski kopovi radili i tokom bombardovanja Srbije i u drugim teškim trenucima. Na prostoru „Zapadnog Polja“, odakle je prošle godine ka TE otišlo više od 15 miliona tona uglja, posle poplave nalazi se, prema procenama, oko 210 miliona kubika vode, a na kopu „Veliki Crljeni“ oko 26 miliona kubika vode
Svi proizvodni pogoni za proizvodnju i preradu uglja Rudarskog basena „Kolubara” su isključeni iz proizvodnog procesa 14. maja. Prvi je, u prepodnevnim satima, zaustavljen ugljeni sistem na kopu Polje „B”. Do kraja dana prestali su sa radom svi sistemi na kolubarskim kopovima, a pola sata posle ponoći „stao” je i pogon „Prerade”. Blokada rada ovog tipa i obima nije zabeležena tokom 68 godina rada najvećeg proizvođača uglja, jer su kolubarski kopovi radili i tokom ratova devedesetih, tokom bombardovanja Srbije i u drugim teškim trenucima.
Ipak, ovoga puta, vremenska nepogoda kataklizmičnih razmera i izlivanje sve tri reke u okruženju površinskih kopova, Kolubara, Peštan i Turija, zaustavili su rad najmoćnijih rudarskih mašina. Reka Kolubara je probila nasip i kroz korito pritoke Vraničine svom silinom bujice napravila novo korito kojim se slila u tamnavske kopove. Polja „Tamnava-Zapadno polje” i „Veliki Crljeni”, koji su davali skoro dve trećine kolubarske proizvodnje uglja su potpuno potopljeni.
Prema prvim pokazateljima, merenja količine vode koja se ulila u tamnavske kopove, izvršena nakon što je podignut nasip na reci Kolubari pokazala su da se na prostoru „Tamnava-Zapadnog polja” nalazi oko 210, a u kopu „Veliki Crljeni” oko 26 miliona kubika vode.
Rudari „Kolubare” pokušali su da spasu sve što se spasiti dalo. Ipak, vodena stihija je bila neumoljiva i nakon bujično-poplavnog talasa, ostalo je raditi na sanaciji posledica i osposobljavanju proizvodnih kapaciteta.
Odmah su počeli radovi na podizanju nasipa na reci Kolubari. Nakon više od dva dana besprekidnih nadljudskih napora podignut je nasip na reci Kolubari i zaustavljeno je odlivanje vodene bujice u tamnavske površinske kopove. Na mestu gde je Kolubara probila u lokalnu malu reku Vraničinu i promenila tok urađen je nasip od zemlje i kamena krupne granulacije, kojim je zaustavljen odtok reke ka kopovima i voda vraćena u stari tok.
Već 17. maja, osposobljena je Treća faza Suve separacije u pogonu za preradu uglja u Vreocima, a dan kasnije su stvoreni uslovi za prijem uglja sa Polja „D”. Po stvaranju uslova, na kopovima Polje „B” i Polje „D” su uključivani sistemi za proizvodnju otkrivke, a zahvaljujući ogromnom naporu zaposlenih u „Kolubari”, 22. maja su iskopane prve tone uglja sa Polja „B”, najstarijeg aktivnog kopa rudarskog basena i prva kompozicija od 21 vagona je otpremljena put TENT B. Proizvodnja lignita na jednom od dva ugljena sistema na Polju „D” počela je 26. maja, a u toku je i osposobljavanje drugog ugljenog sistema.
Paralelno sa poslovima na osposobljavanju pogona i kapaciteta koji su delimično poplavljeni, radi se na ispumpavanju vode iz kopa „Veliki Crljeni”, gde šest pumpi besprekidno rade na smanjenju nivoa vode u ovom tamnavskom kopu. Na kopu „Tamnava-Zapadno polje” su zaposleni, uz izuzetan napor, uspeli da izvuku deo opreme koji nije bio potopljen.
Pre potopa više od plana
Do 14. maja, rad proizvodnih sistema na četiri površinska kopa Rudarskog basena „Kolubara” se, uz veće i manje teškoće, normalno odvijao. Od početka godine iskopano je oko 11,9 miliona tona lignita i oko 27,4 miliona kubika otkrivke. Plan uglja je prebačen za oko četiri a otkrivke za 12 odsto. Odvoz uglja prema termoelektranama, išao je prema planu.
Obilne padavine od 13. maja otežale su rad svih, posebno sistema na otkrivci. Katastrofa se dogodila narednog dana. Kopovi su 14. maja do zaustavljanja dali 7.231 tonu lignita i 32.246 kubika otkrivke. Za termoelektrane je otpremljeno 6.754 tone uglja. Sa Polja „D” poslednji voz, pre poplava, za TE „Kolubara“ je otpremljen u 12.40 časova, a za TENT u 17.30 časova.
Izvor EPS Kwh
