Ciljevi su postignuti – blok TENT B2, snage 620 MW neprestano je proizvodio struju, objekat je sačuvan, blok B1 je krenuo iz remonta, sačuvani su ljudski životi. Većini zaposlenih porodice su ostale u gradu i nakon završenih obaveza na TENT B, pojedinci su odlazili do Obrenovca ne bi li saznali šta se dešava sa njihovim najbližima, da bi se potom vratili na elektranu
Maj 2014. godine u Srbiji ostaće upamćen po poplavama ogromnih razmera koje su najviše ugrozile stanovnike Obrenovca. Deca su doživela traume koje će ostati u sećanju za čitav život, izgubljena je imovina sticana generacijama, izgubljeni su životi.
Istovremeno su građani, radnici TENT-a, razapeti između brige za svojim najbližima i imovinom, sačuvali od vodene stihije elektroenergetska postrojenja EPS-a – Termoelektranu „Nikola Tesla”.
Zaposleni u Termoelektrani „Nikola Tesla B”, elektrani koja je sve vreme proizvodila električnu energiju u situaciji nezabeleženog poplavnog talasa, reagovali su gotovo identično – visokim profesionalizmom su odgovorili na potrebe održanja proizvodnje istovremeno se noseći sa pritiskom velike brige za porodicama i sugrađanima.
Njihova drama je počela „malom poplavom”, dva dana pre potapanja Obrenovca. U sredu, 14. maja, uvedena su dvadesetčetvoročasovna dežurstva na licu mesta zbog prelivanja grabovačkog kanala u reku Vukićevicu. Voda se u postrojenjima pojavila na najnižim tačkama i to u GPO, mazutnoj stanici, na dopremi uglja i u bager stanici.
U razgovoru sa direktorom TENT B Goranom Lukićem, glavnim inženjerom proizvodnje Ilijom Radovanovićem i glavnim inženjerom održavanja Ivanom Gajićem, saznali smo da je već tada započela ozbiljna bitka protiv nadolazeće vodene stihije u cilju očuvanja bezbednog rada elektrane.
Sa prvom pojavom vode postavljene su sve raspoložive drenažne pumpe „Vede”, vatrogasna služba je namontirala sva dostupna vatrogasna creva kako bi se voda odbacila što dalje od objekata. Radilo se neprekidno na crpljenju vode i sprečavanju otkazivanja pojedinih uređaja.
Borba za svaki kilovat-sat
Osvanuo je 16. maj koji će ostati trajno zabeležen u sećanju svih stanovnika Obrenovca. Po rečima Gorana Lukića, ovog dana je na TENT B uspelo da dođe, ili se tu zateklo, oko 120 radnika zaposlenih u TENT-u ili kod izvođača radova. I svi su imali isti profesionalni cilj – bezbedan rad bloka B2, odbranu pogona od nadolazeće vode i pripremu bloka B1 za kretanje.
Po rečima Ivana Gajića, ljudi koji su u petak dolazili na posao zaustavljani su na kolubarskom mostu i vraćeni. Jedan broj radnika iz Obrenovca je uspeo da se probije do TENT B. Tada počinje surova borba sa poplavom, borba za svaki kilovat-sat i borba sa samim sobom – brigom za porodicom zarobljenom u poplavljenom gradu.
– Proizvodnja električne energije je specifična zbog potrebe neprekidnog rada posebno obučenog kadra u smenama – kaže Ilija Radovanović. – Izvršeno je brzo pregrupisavanje raspoloživih smenskih radnika s obzirom na to da je TENT B bio odsečen od Obrenovca i Beograda. Svi putevi su bili zatvoreni i oslonili smo se na radnike iz okruženja, iz sela Ušće, Skela, a kasnije i iz Stublina.
Radnici iz smene koji su se zatekli nastavili su sa radom. Neki od njih su radili 24 sata bez zamene.
Aleksandar Milić, šef službe proizvodnje, navodi da je u sektoru bilo oko 25 ljudi. Posade bloka B1 i B2 su se smenjivale, ali je bilo radnih mesta na kojima se zatekao jedan izvršilac. U HPV-u smo imali situaciju da su otac i sin, Stevan i Boban Ivanović, rukovalac HPV-a i rukovalac vodonične stanice, radili u prva tri dana bez zamene.
Po rečima Ivana Gajića, u održavanju je radilo oko 70 radnika čiji je glavni cilj bio obezbeđenje sigurnog rada postrojenja.
– Posebna pažnja se posvećivala crpljenju vode sa kritičnih mesta i redovnom obilasku svih delova postrojenja. Inženjerske i majstorske ekipe su se redovno okupljale i sagledavanjem mogućih problema, shodno instrukcijama, iznalazile rešenja za svaku situaciju – kaže Gajić. – Morali smo predvideti kroz koje bi sve kanale voda mogla doći do postrojenja i začepiti sve otvore. Na prvom mestu je trebalo obezbediti rad crpne stanice na Savi, jer bi potapanje rashladnih pumpi značilo havarijski ispad bloka.
Morali smo brzo da reagujemo i, u fizičkoj izolaciji TENT B, napravimo zaštitni bedem na reci Savi da bi što duže blok B2 ostao u radu. Pošto smo imali problema sa nedostatkom džakova i peska, jedan broj domaćina iz okruženja je dao zalihe svojih džakova za veštačko đubrivo, a mi smo ih punili šljakom koja ima dosta peska u sebi. Punjenje džakova i formiranje dodatnog bedema su obavljali svi, ne samo fizički radnici.
Sve oči uprte u Savu
Ilija Radovanović je naglasio da su svi pažljivo nadgledali porast nivoa Save iz sata u sat.
– Izveštaje smo slali direktoru i dalje poslovodstvu i sa strepnjom se posmatrao svaki centimetar više nadolazeće Save. Špic je bio u nedelju, 18. maja. Još 70 centimetara porasta vode nas je delilo od zaštitnog zaustavljanja bloka – ispričao nam je Radovanović. – Srećom, od ponedeljka smo uočili stagniranje nivoa vode i nakon toga lagano opadanje Save.
Sve ovo bi bila samo jedna dimenzija niza događaja koji su započeli 14. maja, a kulminirali 16. maja poplavom u Obrenovcu koja upravo daje ljudsku, možda čak i nadljusku dimenziju zaposlenih, u ovom trenutku prisutnih na TENT B.
Dolazeći u petak na posao većina ljudi nije verovala da će vodena stihija na ovako surov način pogoditi grad u kojem žive sa svojim porodicama. Komunikacija je prekinuta, mobilna telefonija je otežano funkcionisala. Veliki deo zaposlenih, koji su danima bez prekida radili, nije imao vesti o svojim porodicama i imovini.
Kako je bilo raditi odgovoran i težak posao u situaciji odbrane elektrane od nadolazećeg poplavnog talasa uz saznanje o životnoj ugroženosti najbližih znaju samo oni sami. Pokušali smo da saznamo koji su to nadljudski napori savladavanja neizrecive brige i istovremeno najtrezvenijeg obavljanja odgovornih poslova i borbe za svaki kilovat struje za Srbiju.
Marko Radojičić, dežurni električar na B2, otac šestomesečnog dečaka, prve vesti o svojoj porodici dobio je nakon dva dana. Proveo je na poslu neprekidno pet dana.
Radili su, takođe, i Milovan Ivanković, rukovalac bloka B1 i Slavomir Obradović, dežurni električar B1.
– Osećanja su bila pomešana. Bilo nam je teško da sedimo na uslovno rečeno „bezbednom” mestu a da ne znamo šta nam je sa porodicama. Ipak, koncentraciju smo imali svakako, jer ovaj posao radimo dugo. Bilo nam je najbitnije da blok radi – kaže Ivanković.
Slavomir dodaje da je doživeo niz kriznih situacija na TENT B, kao što je bilo bombardovanje, i da je ovo bio jedan od najtežih trenutaka u njegovoj karijeri, ali da nije bilo grešaka u poslu.
I ostale kolege iz proizvodnje TENT B su pokazale visoki profesionalizam u situaciji direktne ugroženosti svojih porodica. Obrad Josipović, Mladen Mlađenović, pomoćnici rukovaoca bloka, Marko Filipović, mašinista turbine, Radomir Đorđević, rukovalac elektropostrojenja, Dragan Milenković, pomoćnik šefa smene, kao i ostale kolege, radili su neprekidno i do pet dana dok su im porodice bile zatočene u Obrenovcu. Prve vesti o njima su čuli nakon dva dana, a kako sami kažu „posle toga smo mogli da radimo do daljnjeg, samo kada smo saznali da su dobro”.
Glavni inženjer održavanja kaže da su radnici došli na posao u petak svesni da će tu ostati dok se situacija ne smiri. Većini su porodice ostale u gradu i nakon završenih obaveza na TENT B, pojedinci su odlazili do Obrenovca ne bi li saznali šta se dešava sa njihovim najbližima, da bi se potom vratili na elektranu.
Predrag Vasić, pomoćnik glavnog inženjera održavanja, nakon završenih jutarnjih obaveza na poslu, otišao je svojoj kući u Obrenovac u kojoj su ostala njegova deca. Sačekao je evakuaciju porodice, vratio se helikopterom iz Jakova u TENT A, potom deo puta prešao čamcem do suvog mesta gde ga je sačekao prevoz za TENT B. Za njim je ostala potpuno potopljena imovina.
Neša Mitrašinović, poslovođa za cevni sistem kotla, saznao je da mu je porodica evakuisana u školu ,,Jefimija”. Nakon završenog posla sa alasom iz Skele je otišao do Obrenovca i sa čamcem je prevezao porodicu do mesta za dalju evakuaciju. Dok je bilo goriva, nastavio je sa evakuacijom sugrađana. Nakon toga se vratio u firmu i ostao narednih pet dana.
Razum u TENT-u, srce sa najdražima
Igor Damjanac, šef službe mašinskog održavanja, probio se kroz bujicu, bez prevoza, do svoje zgrade, sačekao evakuaciju sa svojom porodicom da bi se, čim ih je smestio na sigurno, vratio na TENT B i ostao sa kolegama narednih dana.
Nebojša Vasić, vođa radne grupe za elektrofiltere i otpepeljivanje je, iako ima teško bolesne roditelje, proveo sve dane krize u TENT-u. Na pitanje kako se osećao u toku odbrane od poplave, Nebojša je kratko izjavio – razum je bio u TENT-u, a srce tamo sa mojima.
Saša Cvijović, poslovođa elektroenergetskog postrojenja, uspeo je nakon zbrinjavanja porodice da se probije do TENT B. On ističe da bi cela ova situacija trebalo da bude model i primer odnosa prema radu mlađim generacijama.
– Iako su nam kuće bile poplavljene i domovi u mraku, želeli smo da ostali ljudi u Srbiji mogu da žive i rade normalno – kaže Cvijović.
Marko Ivanković i Vojislav Arsovski, inženjeri dopreme uglja i otpreme pepela su radili na smenu. Navode da su bili „privilegovani”, jer im se kuće ne nalaze u ugroženom području. Želeli su da doprinesu još više, tako da je Markov otac, domaćin iz Debrca, dopremio na elektranu džakove neophodne za građenje odbrambenog nasipa.
Ivan Gajić ističe da su mnoge kolege insistirale da dođu i pomognu, ali je u uslovima izolacije i mogućih novih evakuacija, bilo praktičnije da se broj radnika drži na operativnom minimumu. Istakao je i primer Dalibora Filimonovića, inženjera za merenja, koji nije mogao da dođe na TENT B, ali je u toku udarnog poplavnog talasa spasao 60 ljudi iz bujice u gradu.
I građevinci i služba bezbednosti i zdravlja na radu i zaštite od požara imali su tokom ovog perioda važnu ulogu u spasavanju objekata i sredstava.
Cvetin Obradović, građevinski nadzornik, zaposlen u PROTENT-u, proveo je sedam dana na TENT B, a sa porodicom nije imao nikakav kontakt tri dana.
Čedomir Simić, prvi tehničar nadzora nad građevinskim mašinama, svoje angažovanje na poslu započeo je 14. maja i ostao na TENT B narednih devet dana, neprekidno, kao i rukovodilac odeljenja bezbednosti i zdravlja na radu i zaštite od požara.
Simić je, sa svojom grupom, bio fokusiran na održavanje arene, dopremu uglja, mazutne stanice, bager stanice, kao i crpne stanice, postavljanje pumpi i pravljenje odbrambenih nasipa. Pored toga je, sa svojim kolegama, traktorom sa prikolicom spasavao ljude iz potopljenih kuća kojima je ovakva vrsta prilaza bila moguća.
Dragan Stanković je sa vatrogascima i drugim kolegama proveo dane na TENT B obezbeđujući da objekat ostane nepotopljen i da se, primereno okolnostima, procedure bezbednosti i zdravlja na radu i zaštite od požara ispoštuju.
– Znali smo da struja koju proizvodimo ne može direktno pomoći našim porodicama, ali smo znali da je struja neophodna bolnicama, porodilištima, svima u Srbiji. Osećali smo i obavezu prema firmi koja nam je obezbedila živote kakve imamo – rekao je Stanković.
Svi sagovornici su naglasili da njihove lične priče i njihov rad nisu izuzetniji niti drugačiji od rada ostalih kolega koji ovom prilikom nisu intervjuisani. Ističu da je njihov kolektivni napor da održe proizvodnju električne energije, da pomažu jedni drugima, da tuguju i da se raduju zajedno, rezultirao uspešnim prevazilaženjem izazova usled velikih majskih poplava.
Ciljevi su postignuti – blok TENT B2, snage 620 MW je neprestano proizvodio struju, objekat je sačuvan, blok B1 je krenuo iz remonta, sačuvani su ljudski životi.
Ostaje nam da im se divimo, da se ugledamo na njih i da ne zaboravimo.
Zajednička sudbina
Radnici proizvodnje, održavanja, vatrogasci, izvođači radova, glavni inženjeri i direktor TENT B su delili istu sudbinu.
– Spavali smo na stolicama, više smo se odmarali nego spavali. Za sve zaposlene, kako radnike TENT-a, tako i izvođače radova, obezbeđena je hrana i voda. U početku smo organizovali podelu sendviča iz PRO-TENT-a, a nakon toga je stigla pomoć iz EPS-a.
Ljudi su bili solidarni i vodili su računa jedni o drugima – kaže Lukić koji je i sam proveo pet dana na TENT-u B, a njegova porodica je takođe evakuisana. – Disciplina je bila na najvišem mogućem nivou. Svi zaposleni su bili spremni za brze intervencije, osoblje izvođača radova je bilo dostupno za svaku vrstu poslova bez izuzetka.
Svi radnici su shvatili ozbiljnost situacije i odgovorno se ponašali. Trudili smo se da pružimo ljudima podršku i saznamo šta je sa njihovim porodicama. Svaka pojedinačna dobra vest je značila svima, jer je održavala njihovu nadu da su im porodice na sigurnom.
Herojski rad
Saša Simić, inženjer turbopostrojenja, i Ivan Ristić, vodeći inženjer za upravljanje iz Beograda, na sve načine su tražili mogućnost da se pridruže kolegama, a to su i učinili.
– Možda je jaka reč kada kažem za sve ove ljude da su heroji, ali ne znam kako bih bolje kvalifikovao moje kolege koje su radile u uslovima kada ne znaju šta im je sa porodicama i imovinom – kazao je Ristić.
– Meni nije bilo teško da radim jer moj stan nije bio pokvašen, moja kola nisu bila potopljena, ali nisam primetio da je ljudima iz Obrenovca bio problem da rade. Ovaj objekat je mnogo važan i mnogo doprinosi boljitku Srbije. Oni to znaju. Ostavljali su svoje kuće i proizvodili struju za Srbiju.
Evakuacija komšija i nazad u TENT
Nemanja Vuković, poslovođa mlinskog postrojenja, sa svojim kolegama je, nakon redovnih poslova, viljuškarima dopremao džakove za formiranje odbrambenog bedema. Nije imao vesti o porodici, ali je uspeo da se probije do Obrenovca i da čamcem izbavi svoje. Usput je evakuisao i komšije iz sva tri ulaza iz višespratnice u naselju Rojkovac. Nakon toga se vratio na TENT B i nastavio sa odbranom elektrane od nadolazeće Save narednih pet dana.
Izvor EPS Kwh
