Paralelno sa tehnološkim napretkom infrastrukturnih sistema i objekata, drastično se povećava i zavisnost društva od funkcionisanja te infrastrukture. Manji prekid ili oštećenje bilo koje tačke na sistemu ili mreži, može imati dalekosežne posledice po ekonomiju, bezbednost i delovanje osnovnih državnih i društvenih segmenata.
Upravo iz tog razloga, ovi sistemi predstavljaju vrlo rentabilan, ili kako se to u bezbednosnom diskursu naziva – unosan, veoma isplativ cilj napada. Stručni rad koji analizira ovu vrstu problematike, prikazan je da Tridesetom međunarodnom savetovanju „Energetika“, koje se održalo na Zlatiboru od 25. do 28. marta.
Kako ističe tim stručnjaka (Ljuba Pejanović, Dragan Kolev, Cvijetin Živanović) dizajniranje bezbednosne arhitekture i njoj analognog modela zaštite oko kritične infrastrukture, sve više postaje jedan od najizazovnijih aspekata rada u tom sektoru, u poslednjih dvadeset godina.
U radu je analiziran primer SAD-a i Evropske unije. Za razliku od SAD-a, koje nastoje da objekte kritične infrastrukture zaštite od svih vidova ugrožavanja, počev od prirodnih katastrofa, tehničkih akcidenata, terorizma, pa sve do širokog spektra ratnih dejstava, EUse prevashodno koncetriše na zaštitu od terorističkih akcija, gde primarnu zaštitu imaju dva sektora – saobraćaj i energetika.
Većina država EU usvojila je posebne, ili je ugradila u nacionalne strategije bezbednosti, segment koji se odnosi na zaštitu kritične infrastrukture.Osim Slovenije i Hrvatske, koje su zbog pripremnih aktivnosti za ulazak u EU, morale ova pitanja definisati na strateškom nivou u skladu sa evropskim standardima, sve ostale zemlje bivše Jugoslavije još uvek se nalaze na početku definisanja politike i strategije za ovaj problem.
Autori su zaključili da rastući potencijal opasnosti, pretnji i rizika po objekte kritične infrastrukture, mora da prati i adekvatan, na sistemskim osnovama zasnovan, multidimenzionalni pristup, na planu jačanja kapaciteta države u preventivi, savlađivanju, sanaciji i oporavku od posledica terorizma i elementarnih nepogoda, kao i ponovnom uspostavljanju svih društvenih funkcija i državnih segmenata.
Izvor Serbia Energy
