Podatak v.d. direktora Aleksandra Obradovića da EPS dnevno gubi po 100.000 evra rezultat je njegove lične analize, a ne istraživanja
Transparentnost Srbija zatražila je od Elektroprivrede Srbije kopiju dokumenta, odnosno informacije, na osnovu kojih je rukovodstvo EPS zaključilo da će „kroz proces korporativizacije EPS-a (da odgovornost dobije svoje ime i prezime), biti ostvarene uštede od 36 miliona evra godišnje. Interesovalo ih je kako je v. d. direktora Aleksandar Obradović došao do tih podataka, uz molbu, da im dostavi tu analizu.
Transparentnost je, takođe, zatražila i objašnjenje o načinu uvođenja javnosti u upravljanje EPS-om i njegovih zavisnih preduzeća i (p)opis informacija za koje do sada EPS i njegova zavisna preduzeća nisu imala zakonsku obavezu da objavljuju, a koju će dobiti, pošto bude izvršena korporativizacija.
Od EPS-a, međutim, ni pisma ni razglednice. To je potvrdila i Transparentnost pre dva dana saopštivši da nije dobila dokumenta na osnovu kojih bi se saglasile procene da će se korporativizacijom godišnje uštedeti ni manje ni više nego 36 miliona evra.
Umesto toga u odgovoru EPS-a, navedeno je da su izjave direktora Obradovića, o uštedi od 36 miliona evra godišnje, „ocene direktora na osnovu njegove lične analize pokazatelja iz rada i poslovanja, u skladu s ličnim stavom i znanjem, a ne rezultat sadržan u nekom dokumentu”.
– Nadamo se da je ovo bio samo način da EPS izbegne dostavljanje traženih dokumenata, a da oni u stvarnosti postoje. Ne želimo, naime, da verujemo da bi direktor napamet, „na osnovu lične analize pokazatelja”, iznosio tako gromoglasne najave o efektima korporativizacije”, ukazala je Transparentnost.
Podaci o dnevnim gubicima EPS-a koju je v. d. poslednjih meseci ponavljao kao mantru, pokušavajući da najverovatnije pritisne vladu i resorno ministarstvo da na dnevni red što pre stave odluku o promeni statuta EPS-a kako bi ono iz javnog preduzeća što prešlo u a. d. dovedeni su sada u pitanje.
Jer, ko osim direktora, koji je sam izvodio računicu o gubicima, može da zna koliki su zaista. I da li su kojim slučajem veći ili manji.
Ova lična analiza v. d. direktora takođe bi mogla dovesti u pitanje i verodostojnost finansijskih izveštaja EPS-a za prošlu godinu, prema kojima je ovo preduzeće lane ostvarilo najbolje finansijske rezultate u poslednjih sedam godina i zabeležio profit od oko 19 milijardi dinara.
EPS je tako zauzeo drugo mesto u Srbiji po iznosu dobiti u 2013, odmah iza Naftne industrije Srbije, govorio je Obradović.
Trenutno se na sajtu EPS-a može naći finansijski izveštaj revizora za 2012. (i prethodne) godine, pa se s pravom postavlja pitanje ko je potvrdio da su poslovni rezultati takvi kakvi se tvrde da jesu, ako već nema izveštaja revizora. I koja je računovodstvena politika korišćena da bi se dobili ovakvi rezultati. Jesu li, pitaju upućeni, precenjene zalihe ili je i ovo rađeno na osnovu lične analize v. d. Obradovića.
Sve ovo što je Obradović ostao dužan da objasni Transparentnosti, pa i svima nama koji plaćamo struju, može se objasniti i kao njegovo samoinicijativno učestvovanje u predizbornim aktivnostima stranke čiji, koliko je poznato nije član, ali je bio u njenim organima da bi svoju funkciju zamrzao kada je imenovan na mesto direktora.
Ako bi dnevne uštede EPS-a zaista mogle biti 100.000 evra dnevno za te pare bi Srbija svaki dan mogla da dodeli novac za oko 50 onih koji su na listi čekanja za otvaranje samostalne radnje kod Nacionalne službe za zapošljavanje.
Možda je direktor EPS-a samo malo požurio s iznošenjem podataka o dnevnim uštedama u ovom javnom preduzeću. Možda je zbog toga pogrešio, a možda i nije. To će se znati za godinu dana kada se bude obelodanila stvarna brojka koliko je EPS dnevno gubio, i još važnije, kada se bude reklo da će sve te gubitke morati da plate građani kroz račune za struju.
Izvor Politika
