Zamena za prilično istrošene rezerve kamenog uglja u Ibarskoj dolini mogle bi biti gotovo stogodišnje rezerve kvalitetnog lignita nedaleko od Kraljeva, gde se nekada eksploatisao
Ogromne su rezerve kvalitetnog uglja na oko četiri hiljade kvadratnih kilometara na području dve opštine Kraljeva i Čačka. To je zaključak stručnjaka „Ibarskih rudnika“ posle geoloških radova i izrade studije koja bi trebalo da posluži kao strateški plan nastavka rudarenja u ovom kraju i posle okončanja eksploatacije kamenog uglja u Ibarskoj dolini, što se predviđa za desetak godina.
Prema toj studiji, „centralno“ nalazište kvalitetnog uglja, neke vrste lignita nalazi se u ataru sela Tavnik kod Kraljeva. Istina, tu su se nekada i nalazila četiri rudnika Bresnica, Voljavča, Strmužak i Bajovac. Prvi ugljenokop otvorili su još Austrijanci, tokom Prvog svetskog rata, a posle se ugalj kopao sa prekidima ponajviše u rudniku Bajovac.
I, taj rudnik je konačno zatvoren 1986. godine, prema oceni Srećka Bondžića, sadašnjeg direktora „Ibarskih rudnika“ ponajviše zbog nade i usmerenja u eksploataciju bornih minerala u dolini Ibra. Uz to rudnik Bajovac je bio i loše opremljen a nedostajalo je stručnjaka i rudara, budući da su ljudi u pomoravskom kraju više okrenuti poljoprivredi.
Pošto su borni minerali tek na početku eksploatacije a kamenog uglja ponestaje, ponovo je istraživan taj basen pokraj Zapadne Morave, pa se pokazalo da na širem području ima više od stotinu miliona tona uglja. To je, tvrdi se u pomenutoj studiji, posle sjeničkog, najveće nalazište uglja u Srbiji.
Koliko je potrebno ulaganja da bi se Bajovac ponovo otvorio, upitali smo stručnjake „Ibarskih rudnika“ i direktora Bondžića.
– Mi imamo istražno i eksploataciono pravo nad ovim zatvorenim rudnikom i u toj, da kažem, prvoj fazi moglo bi se za kratko vreme, za tri godine, započeti sa eksploatacijom. Samo na tom nalazištu postoje rezerve od oko 26 miliona tona uglja, što bi uz godišnji iskop od 200.000 tona, bilo dovoljno za narednih 78 godina – objašnjava nam Bondžić.
U tom smislu radiće se elaborat i studija izvodljivosti eksploatacije, a prve računice pokazuju da je neophodan trošak od 13,5 miliona evra, a u rudniku bi zaposlenje našlo 286 rudara i drugih radnika. Doznajemo još da problem radne snage ne bi postojao, jer je u situaciji besposlice veliko interesovanje za rad u rudniku. Ali, gde naći novac za novu investiciju?
U „Ibarskim rudnicima“ ponajviše razmišljaju o strateškom partnerstvu sa nekim inostranim investitorom, jer uz proširenje eksploatacije uglja moglo bi se u ovom, kako ga zovu, zapadnomoravskom ugljenom basenu kopati i oko 750.000 tona uglja. Pokazala su to i neka istraživanja inostranih kompanija, a za taj kasniji obim eksploatacije potrebno je u otvaranje i opremanje rudnika uložiti oko 50 miliona evra.
Naizgled veliki novac u ovoj situaciji, ali sve deluje privlačno pogotovo što bi pomenuta mogućnost stogodišnjeg kopanja većih količina uglja omogućila i otvaranje, recimo, termoelektrane na području Kraljeva. S obzirom na pomenuto bogatstvo pod zemljom, po mišljenju stručnjaka „Ibarskih rudnika“, to i nije nerealan strateški plan za nastavak rudarenja na ovom području.
Izvor Politika
