Revizor nije „uveren” da je u slučaju finansiranja košarkaškog kluba „Vojvodina Srbijagas” sve bilo u redu kod pokrića gubitaka.
Već je poznato da je Državna revizorska institucija protiv Dušana Bajatovića, generalnog direktora „Srbijagasa” podnela prekršajnu prijavu, ali je tek od juče poznato zašto je to uradila. Reč je o nepoštovanju pojedinih odredbi Zakona o javnim nabavkama, a Bajatović nije optužen za teže povrede poput privrednog prestupa ili krivičnog dela.
Juče je DRI dostavila Narodnoj skupštini i odgovornim licima konačan Izveštaj o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja „Srbijagas” Novi Sad za 2011. godinu. Ovom javnom preduzeću dat je rok od 90 dana da podnese izveštaj o otklanjanju nepravilnosti koje tokom obavljanja revizije nisu otklonjene.
Državni revizor je „optužio” ovo preduzeće da nema godišnji plan javnih nabavki iz koga bi se videlo da li su za njih planirana sredstva. Za nabavke vredne 21 milijardu dinara Upravi za javne nabavke nisu dostavljeni podaci o vrednosti, s ponuđačem s kojim je sklopljen ugovor i slično, bez sprovedenog postupka javnih nabavki zaključeni su ugovori vredni oko tri milijarde dinara, bilo je slučajeva nabavki bez prethodnog plana. Takođe, ugovor o izgradnji gasovoda u vrednosti većoj od deset milijardi dinara sklopljen je bez javnih nabavki.
Utvrđene su i nepravilnosti kod dugoročnih finansijskih plasmana. Revizor je naveo da nije „uveren” da je u slučaju finansiranja košarkaškog kluba „Vojvodina Srbijagas” sve bilo u redu u domenu pokrića njihovih gubitaka.
Takođe, revizor u slučaju kupovine imovine „Agroživa” u stečaju nije dobio dokaz da je vlada dala saglasnost na takvo ulaganje kapitala. Bilo mu je sumnjivo i učešće u HIP „Petrohemiji” u vrednosti dve milijarde dinara, jer to preduzeće nije usklađivalo vrednost učešća, a posluje s gubitkom.
Revizor je naveo i da „Srbijagas” nije imao osnova da konvertuje potraživanje u kapital „Azotare”, a to je dovelo do toga da su njihovi dugoročni finansijski plasmani precenjeni za gotovo 20 milijardi dinara, a potcenjena potraživanja po raznim osnovama. Zamerka je upućena i na slučaj konverzije potraživanja u trajni ulog „Metanolsko sirćetnog kompleksa” u Kikindi koja je ranije zavedena u knjigama nego što je ugovor sklopljen, a posledica toga je drugačija finansijska slika preduzeća, odnosno potcenjena su potraživanja i plasmani.
Uočene su i nepravilnosti kod vrednovanja zaliha, a kalkulacije prodajne cene gasa na osnovu mesečnih faktura koje dostavlja „Jugorosgas” ne mogu se smatrati odgovarajućom dokumentacijom.
Bez odluke Upravnog odbora i saglasnosti vlade zaključen je ugovor o jemstvu sa Agrobankom od 723 miliona dinara što nije u skladu sa Zakonom o javim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa. Te obaveze po osnovu jemstva preduzeće nije „obelodanilo” u finansijskim izveštajima za 2011. godinu.
Iako se radi o javnom preduzeću ono nije uplatilo deo ostvarene dobiti u budžet države za 2010. godinu, a neosnovano su potrošili i 140 miliona dinara za humanitarne, sportske i naučne namene, bez odluke vlade.
Sporno je i što je preduzeće uvoznik prirodnog gasa, a ugovor o isporuci je zaključen između dva domaća prava lica, tačnije sa „Jugorosgasom” kao posrednikom što znači da nema spoljnotrgovinskog ugovora koji je osnov za carinjenje.
I ovo preduzeće, kao i mnoga druga javna koje je kontrolisao revizor, davalo je veću zaradu zaposlenima za ukupno 91 milion dinara. Zbog toga ubuduće treba da smanje zarade. Ni isplata jubilarnih nagrada od 86 miliona dinara nije bila u skladu s kolektivnim ugovorom.
Revizor je i u njihovom slučaju našao da plaćanje zdravstvenih usluga poput sistematskih pregleda nije bilo u poslovne svrhe, a sporni su mu i troškovi stručnog usavršavanja zaposlenih.
Takođe „Srbijagas” nema validnu dokumentaciju da su mu dve konsultantske kuće „Ces mekon” i „Dilojt” stvarno dostavile tražene izveštaje o proceni vrednosti kapitala i imovine, a to je plaćeno 40 miliona dinara.
Ovo preduzeće je za 2011. godinu za reprezentaciju potrošilo 28 miliona dinara i još 49 miliona dinara za propagandu kako je navedeno, ali bez kriterijuma za korišćenje tih sredstava što je suprotno Zakonu o javnim preduzećima i delatnosti od opšteg interesa.
Ovo javno preduzeće nije iskazalo ni troškove kamata po dugoročnim kreditima od 147 miliona dinara zbog čega je precenjena tekuća dobit za isti iznos, a nisu prijavili ni penale na iskorišćeni deo zajma od EBRD od 8,8 miliona dinara. Revizor je na kraju skrenuo pažnju i da je od ovog kredita od 150 miliona evra za izgradnju podzemnog skladišta gasa povučena samo trećina para, a da ostatak nije jer nisu ispunjeni ugovorom predviđeni uslovi pa zato postoji rizik da ostanemo bez ovih para.
Izvor Politika
