Valjevski “Krušik-akumulatori” ne odustaju od fabrike litijuma. Poručuju da država ne treba da dozvoli izvoz tog minerala kao rude, već da je isplativije da ga prerađuje domaća industrija.
Pre tridestak godina Valjevo je trebalo da dobije fabriku za proizvodnju litijumskih baterija. “Krušik-akumulatori” i francuski “Saft” potpisali su ugovor o investiciji, koja zbog političkih odluka na lokalnom i državnom nivou nije zaživela. U Valjevu su izgradili hotel “Grand”, a JNA je investiciju htela u Gnjilanu.
Valjevska Kamenica je jedna od sedam lokacija u Srbiji na kojoj će kanadska firma “Ultra-litijum” tragati za retkim mineralom budućnosti. Samo u Nemačkoj, 15 miliona automobila za tri godine, pokretaće litijum, i to možda baš iz Kamenici.
I dok običan meštanin Valjevske Kamenice još ne zna od kolike je važnosti litijum za budućnost čovečanstva, u “Krušik-akumulatorima” znali su to pre 30 godina.
Sa francuskim “Saftom” 1985. godine dogovorili su fabriku litijumskih baterija u Valjevu ili Lajkovcu, za potrebe namenske industrije. Posle pet godina, investicija za koju su bila obezbeđena sredstva, je propala.
U to vreme hotel “Grand” bio je jedna od kapitalnih gradskih investicija u Valjevu. Hotel je samo jedan od razloga zbog kojih je Valjevo ostalo bez važne fabrike.
“Odluka rukovodstva SOUR-a Krušik i gradskih vlasti da se sredstva namenjena za izgradnju fabrike litijumskih baterija usmere u završetak hotela Grand je prvi razlog, a drugi razlog je promenjen stav SSNO-a da se fabrika gradi u Gnjilanu, a ne u Valjevu”, kaže tadašnji direktor “Krušik-akumulatora” Vladimir Urošević.
Međutim, “Krušik-akumulatori” ne odustaju od fabrike litijuma. Pre geoloških istraživanja Kanađana, država im je odobrila Projekat za osvajanje litijum-jonskih baterija i gorivnih ćelija. Angažovano je 12 naših naučno-istraživačkih institucija.
“Može da se kaže da smo spremni da damo instrukcije kako da se hemikalije na bazi litijuma koje se dobijaju iz rudnika, usmere u takve proizvode koji bi bili korisni za litijum jonske akumulatore”, kaže rukovodilac projekta prof. dr Slavko Mentus.
Predsednik “Krušik-akumulatora” Života Ćosić kaže da računaju da se sa 2014. godinom završe fundamentalna istraživanja, da bi se videlo dokle se stiglo.
“Onda bismo seli da razgovaramo sa velikim proizvođačima litijum-jonskih baterija, da znamo prema našim dobijenim rezultatima kakvu opremu hoćemo da nabavimo i da krenemo u proizvodnju”, kaže Ćosić.
U “Krušik-akumulatorima”, jedinoj fabrici niklo-kadijum baterija u Jugoistočnoj Evropi, smatraju da država ne sme dozvoliti da se litijum kao ruda izveze iz Srbije. Taj posao za državu je isplativ samo ako mineral preradi domaća industrija. Akumulatori Krušika u suprotnom morali bi da uvoze domaći mineral.
Izvor RTS
