Usvajanjem Predloga zakona o međunarodnom cevovodu za ruski gasovod „Južni tok”, koji je prekjuče dobio zeleno svetlo vlade, još jednom je jasno rečeno da nema mesta sumnji da ovaj gasovod neće početi da se gradi u Srbiji o čemu se poslednjih dana spekuliše u javnosti, potvrdio je juče za „Politiku” Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”.
– Na ovaj način je potvrđeno da je ovo i definitivno projekat od nacionalnog interesa, a podignut je i stepen poverenja u saradnji Rusije i Srbije, odnosno „Gasproma” i „Srbijagasa”. Samim tim zakonom je povećan i stepen izvesnosti da će se gasovod sigurno graditi, objasnio je Bajatović.
Osim što će ubrzati postupak eksproprijacije, ovaj zakon leks specijalis, ubrzaće postupak dobijanja ekoloških i građevinskih dozvola.
– Do sada je uloženo više od 30 miliona evra u deminiranje, geodetske radove, predstoji raspisivanje tendera za nabavku cevi i kompresorskih stanica, nakon čega se ulazi u projektovanje, objasnio je Bajatović.
Upitan da li je obezbeđen novac za početak gradnje, on kaže, da ako se drugačije ne dogovori, da će se sve finansirati ruskim kapitalom i da je ovde reč o projektnom finansiranju. Razmišlja se da 30 odsto para bude u kešu, a ostalo da se pokrije kreditima. Prvo se mora ići na dokapitalizaciju zajedničke firme „Južni tok Srbija” registrovane u Švajcarskom gradu Cugu. Rusija, kao vlasnik 51 odsto u zajedničkoj firmi je sa svoje strane uplatila novac za ovu firmu, „Srbijagas” to treba uskoro da uradi, kaže on.
Bajatović juče nije hteo da licitira s novim datumom za početak gradnje „Južnog toka” kroz Srbiju istakavši da se ova nedelja ne razlikuje od sledeće i da su sve pripremne radnju za početak gradnje u toku, baš kao da se gasovod i radi.
Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, kaže da donošenje zakona znači da vlasnik parcele preko koje će biti položene cevi, ili će se graditi kompresorska stanica, ne može da razreže cenu po kojoj će ustupiti zemlju, nego je ta cena zakonom propisana.
– Dakle, neće se ponoviti slučaj Kolubare kada je u pitanju eksproprijacija zemljišta. Neće biti zloupotreba, jer su cene već propisane u zavisnosti od kategorije zemljišta. Pregovaranje sa vlasnicima zemljišta ume da se oduži, jer oni drže cenu, pa ono što inače košta po 2.000 ili 3.000 evra procene na 25.000 evra. Toga više neće biti, jer je donet takav zakon, ističe Vuletić.
Upitan da li se zna koliko je tih parcela, s obzirom na to da se pominje cifra od oko 50.000, Vuletić kaže, da ih je pet i šest puta više, jer je cela Srbija tako isparcelisana da ih ima mnogo i zato je dodatno dobro što je ovakav zakon donet.
Važno je da se zna da se pitanje eksproprijacije zemljišta u ovom slučaju odnosi isključivo na gradnju kompresorskih stanica (ima ih dve, više blok stanica i stanica takozvanih čistača). Na ostatak zemljišta preko kojih će se graditi „Južni tok” važi pravo korišćenja preko teritorije preko koje će cevi biti položene, što znači da onaj ko je vlasnik te zemlje nastavlja da je obrađuje, seje pšenicu, kao i pre nego što je ustupio ovu zemlju.
Deonica gasovoda „Južni tok” kroz Srbiju biće duga oko 410 kilometara, u prvoj fazi trebalo bi da donese našoj zemlji prihode od oko 200 miliona evra, a vrednost trase tog gasovoda kroz Srbiju procenjena je na 1,7 milijardi evra.
Izvor Politika
