Nezadovoljni odgovorima predstavnika investicionih fondova RC2 i DARBI, vlasnika Valjaonice bakra, zaposleni u toj fabrici, koji su u peticiji poslatoj 19. oktobra ove godine, tvrdili da je sadašnje poslovodstvo odgovorno za smanjenje proizvodnje i investicija, usprotivili se smeni generalnog direktora Dragana Subotića i izrazili zabrinutost za sudbinu fabrike – ponovo su se pismom obratili vlasnicima od kojih traže da preduzmu hitne mere da se stanje popravi.
– Mislimo da su vaš odgovor „pisali“ baš oni (sadašnji menadžment) zbog kojih smo protestovali, što znači da niste ulazili u suštinu naših primedaba, navodi se u pismu. „Apelujemo još jednom da se stanje ozbiljno i detaljno analizira uz učešće najodgovornijih rukovodilaca iz fabrike. Moramo fabriku da spašavamo od problema i mogućeg najgoreg scenarija, i za tu dobronamernu misiju tražimo od vas hitno reagovanje i podršku“, navodi se u novom pismu direktora, šefova i upravnika pogona upućenog vlasnicima.
Uz tvrdnju da „ekonomska kriza nije najvažniji i jedini faktor koji je uticao na ogromno smanjenje obima proizvodnje, „kako su to vlasnici želeli da prikažu“, u pismu se napominje da je od početka krize 2008. godine fabrika povećavala obim proizvodnje, tako što je te godine proizvela 34.000, naredne 36.000, a prošle godine 37.200 tona. Proizvodnja je naglo počela da pada nakon promene vlasničke strukture – ističe se u pismu i dodaje da je „2011. godine bila 30.500, a da se ove godine očekuje da bude maksimalno 24.500 tona“.
– Razlozi nisu kriza i smanjena tražnja, odnosno nedostatak naloga, jer ih je svakog meseca bilo značajno više od ostvarene proizvodnje, lošiji rad zaposlenih, lošiji kvalitet i slično, već očigledno nešto treće – upozoravaju zaposleni uz podsećanje da je ranijih godina obim proizvodnje rastao zbog poboljšanog kvaliteta, čemu su doprinele investicije iz prethodnog perioda, ali i širi asortiman proizvoda.
Pored toga, kako se navodi, više firmi iz iste delatnosti je zatvoreno, pa je ostao prostor na tom tržištu koji, u tom momentu nije dobro iskorišćen.
– Upravo u vreme krize, uz carinske povlastice, značajno je povećan izvoz u Rusiju, što je bila značajna kompenzacija za tržište Italije, a u istom periodu povećana je tražnja vojne industrije. Umesto da se iskoriste sve te pogodnosti i da se nivo proizvodnje bar održi na dostignutom nivou, mi imamo ogroman pad – navode u pismu zaposleni i dodaju da ih posebno čudi i zabrinjava činjenica da, i „pored nižeg obima proizvodnje za devet meseci za oko 6.500 tona, nijednom nisu razmatrani razlozi takvog stanja i razlozi ostalih loših proizvodnih parametara“.
Oni ističu da je „netačna tvrdnja da je finansijski rezultat ove godine bolji nego prošle“. Pri tome, zaposleni podsećaju da su na poslovni rezultat u ovoj godini značajno uticale zalihe sa popisa od 31. decembra 2011. od oko 4.100 tona, jer je razlika cene metala u zalihama i cene metala u proizvodima od ovih zaliha bila značajna, odnosno više od milion evra.
– Dakle, kad nema indirektnih efekata, onda negativan rezultat za septembar nije iznenađenje. Šta treba očekivati u mesecima do kraja godine, s obzirom na to da će prosečna proizvodnja biti manja od septembarske – pitaju se potpisnici tog pisma.
O tvrdnjama vlasnika da je u East Point Holding (EPH), gde je sevojnička fabrika samo jedan deo, investirano više od 100 miliona evra, u pismu se poručuje da „zaposlene u Valjaonici bakra ne interesuje koliko je investirano u EPH, već to koliko je investirano u samu fabriku“, dodavši da je to „minimalno i da se odnosi (sa izuzetkom informacionog sistema, SAP-a) samo na završetak dela započetih investicija iz prethodnog perioda“.
Oni navode da „nije bilo značajnih investicija u periodu od 2005. do 2010. godine, fabrika bi prestala da postoji, jer oprema u stanju u kome je bila pre privatizacije, nije obezbeđivala kvalitet koji tržište prihvata, a troškovi proizvodnje su bili izuzetno visoki“.
– Nažalost, sada, kada su stvoreni uslovi da se sa relativno malo dodatnih ulaganja napravi značajan korak prema konkurenciji, sledi zastoj, što stvara zabrinutost da li je sadašnje rukovodstvo uopšte zainteresovano da fabrika dugoročno opstane – poručuje se u pismu, a potom se zaključuje da će „biti veoma zadovoljni ako se restrukturiranje dugova pozitivno završi“, kako su to najavili vlasnici, ali, kako ističu „samo ako to znači da će se povećati obim proizvodnje, ostvariti bolji rezultati i veća sigurnost za zaposlene“.
Izvor Danas
