Još jedno „naftno obećanje“ crnogorskih vlasti. Nikakvo predizborno, kako tvrde nadležni, nego ozbiljno, ekonomski opravdano, perspektivno…
Iz Ministarstva ekonomije su upravo poručili da su finalizovana tenderska dokumenta za jedan od najvećih poslova Crne Gore. Tražiće se najozbiljniji partner koji će tragati za „crnim zlatom“ i gasom u podmorju južnog Jadrana. Nafta, skrivena u morskim dubinama, koja bi mogla da promeni ekonomsku situaciju u Crnoj Gori, čeka platforme i stručnjake specijalizovanih firmi.
Tenderskom dokumentacijom, koja će biti dostavljena potencijalnim investitorima u roku od 45 dana, obuhvaćena je teritorija takozvanog ulcinjskog bloka, površine oko tri hiljade kvadratnih kilometara.
U crnogorskoj vladi ističu da je interesovanje stranih kompanija za „posao stoleća“ u Crnoj Gori ogromno. Na poziv za učešće na tenderu prijavilo se čak dvadeset renomiranih specijalizovanih kuća, od kojih je pet među najvećima u svetu.
Među kompanijama koje bi mogle da budu potencijalni partneri su nemački „Wintershall“, „Exxonmobil international limited“ iz SAD,„Statoil“-a iz Norveške, engleski „Trajan oil gas energen“, grčki „Hellenic petroleum“, koji je kupio kotorski „Jugopetrol“, francuski „Total“, ruski „Novatek“, srpski NIS i hrvatska INA…
Lokaciju, trajanje ugovora, obavezni radni program, posebno podelu dobiti od eventualne eksploatacije nafte i gasa i druge uslove, odrediće Vlada Crne Gore. Najuspešniji ponuđač biće dužan da obezbedi novac za ispunjavanje obaveza koje će iziskivati ovaj poduhvat.
Dosadašnja mnogobrojna i temeljna istraživanja koja su obavljena u podmorju, kažu da nafta i gas „mirišu“. I to na više mesta duž obale Crne Gore. Naftonosne zone su podeljene na istražne blokove i prema ranijim, ali i najnovijim najavama, svrdla bi trebalo da prvo krenu južno od Ulcinja. Ostali blokovi se nalaze severnije od Budve, ka Boki Kotorskoj i Prevlaci.
Za naftom se u podmorju juga Jadrana intenzivno tragalo sedamdesetih i osamdesetih godina minulog veka. Kotorski „Jugopetrol“, kojega su u međuvremenu kupili Grci, zajedno s Amerikancima postavio je više bušotina. Nafta je potekla na bušotini označenoj sa „Južni Jadran 3“ krajem sedamdesetih, ali je nije bilo u komercijalnim količinama.
Sav rizik od istraživanja snosio je strani partner, a u slučaju da je nafte bilo dovoljno dobit bi se, kako je tada bilo precizirano ugovorima, delila u proporciji 51:49 za domaćeg partnera.
Ta i druga istraživanja koja su usledila dala su dobre rezultate, koje sada Crna Gora ima i koja će ponuditi strancima. Koju će pak dobit Crna Gora ostvariti od eventualne eksploatacije pošto se pogodi u „naftnu žilu“, znaće se precizno kada bude potpisan ugovor. A kada će to biti, zasada ostaje nepoznato.
Skeptici vrte glavom, ali su u Vladi odlučni: na pripremama za tender se radilo dugo i ozbiljno, kako konačno i zahteva ova vrsta posla. Zato je, između ostalog, i interesovanje poznatih kompanija veliko, što podgreva optimizam.
Za naftom se tragalo i na kopnu Crne Gore. Prve bušotine su bile postavljene još pedesetih i šezdesetih godina u južnom delu države (Grahovo, Crmnica, Buljarica), ali nafta nije pronađena. Isto je bilo i osamdesetih godina kada je udružena operativa tadašnje SFRJ (više naftnih kompanija iz Slovenije, Hrvatske, Srbije i Crne Gore) bušila kopneno dno kod Valdanosa u ulcinjskoj opštini. Uz samu obalu mora tada je bušeno u dubinu od 5.309 metara.
Izvor Novosti
