Klima – uređaji uvećali potrošnju, a suša se udružila sa visokim dnevnim temperaturama. – Špicevi potrošnje „peglani“ većim angažovanjem akumulacionih HE
Afrički toplotni talas, koji je u prvoj polovini jula zahvatio južne delove Apeninskog i Balkanskog poluostrva, držeći živu u termometru najčešće oko 40. Podeoka i ne jenjavajući ozbiljno ni tokom noći, u Srbiji je spržio letinu i značajno podigao potrošnju pijaće vode i električne energije, a ljude onemogućavao da obavljaju redovne poslove, naročito one koji rade na otvorenom. U nekim zemljama u okruženju preduzimane su mere zaštite od elementarne nepogode, dok je u Srbiji takva zaštita samo najavljivana ukoliko temperatura dostigne 40 stepeni u hladu, što se zvanično nije dogodilo. Merenja na vrućem asfaltu i na površinskim kopovima, gde je temperatura bila i 50 stepeni iznad nule, nije ulazila u proklamovani standard.
Bez redukcije potrošnje
U ovakvim vremenskim prilikama rashlađivanje, umereno i kontrolisano, bukvalno spasava zdravlje i život čoveka, a u velikim gradovima za to se sve više koriste klima – uređaji. Otuda, već nekoliko godina zaredom u EPS – u se kod bilansiranja potrošnje i proizvodnje električne energije, podjednako ozbiljno uzimaju u obzir skok potrošnje u letnjim mesecima zbog rashlađivanja, kao i neophodne količine električne energije za grejanje tokom zime. Pri tome, u letnje planove potrošnje i proizvodnje moraju da se uklope i planovi za obavljanje remonta na elektranama i kopovima, bez kojih bi se sledeća zima dočekala s neizvesnošću. Sve zajedno mora da se izbalansira tako da snabdevanje kupaca bude stabilno i da elektroenergetski sistem izdrži veliku potrošnju.
Teškoće nastaju kada zima bude onakva kakvu niko nije mogao da predvidi, kao protekla, a leto sa ničim najavljenim afričkim talasom, kao ovo. Pouzdane prognoze daju se samo za sedam dana, a sve ostale stvar su verovatnoće izvedene na osnovu 120 – godišnjih, ponekad i kraćih proseka.. Zimu smo prebrodili redukcijom potrošnje velikih (industrijskih) potrošača, a šta se činilo u julu, pitali smo Jovicu Vranića, direktora Sektora za energetsko planiranje i upravljanje u Direkciji EPS – a za trgovinu električnom energijom.
– Kao što se zna, redukcije potrošnje električne energije ni tokom najvrelijih dana, pa ni pri enormno visokim špicevima, nije bilo. U celini, snabdevanje kupaca bilo je stabilno i kontinuirano iako je u distribuciji na niskom naponu, zbog preopterećenosti elektrovodova i trafo – stanica, bilo mestimično prekida dok se kvarovi ne otklone, ali to su bile samo sporadične pojave. Elektroenergetski sistem EPS – a u celini solidno je izdržao udar afričkog talasa, iako se na njegovu izuzetno visoku spoljnu temperaturu u nizu dana naslonio i novi sušni period, pogodivši nas ponovo posle samo dva – tri prolećna meseca uvećanih dotoka. Da podsetim, mi smo do aprila ove godine imali nezapamćenu sušu, koja je trajala 14 meseci, a počela je još u februaru prošle godine. Sve to znači da smo uz izuzetno visoku spoljnu temperaturu imali veoma niske dotoke, što je desetkovalo proizvodnju protočnih hidroelektrana i primoralo nas da više nego što je planirano angažujemo akumulacione HE, naročito u špicevima potrošnje – kazao je Vranić.
Govoreći o potrošnji električne energije u Srbiji bez Kosova i Metohije tokom prve polovine jula, Vranić je naveo da je ona prosečno dnevno iznosila oko 83 miliona kilovat – sati, što je oko četiri miliona kWh više od bilansirane prosečne potrošnje za ove dane.
Najveći blok radi za rashlađivanje
– Ukupno, u prve dve dekade jula potrošnja električne energije na teritoriji bez KiM bila je 4, 8 odsto veća od planirane, i to u prosečno šest stepeni toplijim danima od 120 – godišnjeg proseka za ovaj mesec – rekao je Vranić i naglasio da je ukupna proizvodnja raspoloživih kapaciteta EPS – a bila u tom periodu jedan odsto manja od bilansirane, a da su sve potrebe za električnom energijom ipak u celini pokrivane odgovarajućim angažovanjem termoelektrana i akumulacionih HE, naročito u periodima dana kada su svi klima – uređaji bili uključeni.
Prema njegovim rečima, dnevno su klima – uređaji trošili blizu deset miliona kilovat – sati za rashlađivanje stanova i poslovnog prostora. U to se, dakle, ne računa potrošnja velikih hladnjača, frižidera i rashladnih vitrina, koje su stalno u radu.
– U dnevnom špicu, između 12 i 14 sati, samo za rad klima – uređaja koristi se oko 600 megavata snage, što je snaga oba agregata u RHE „Bajina Bašta“. Ili, sa oko deset miliona kWh za klima – uređaje, potrošnja je 12 odsto veća od potrošnje kada nema hlađenja, a da bi se ta dodatna energija proizvela utroši se oko 15 hiljada tona kolubarskog lignita – objasnio je Vranić pomenuvši zanimljiv podatak da se 2002. Godine za rad klima – uređaja trošilo samo oko tri miliona kWh i to je uvećavalo dnevnu letnju potrošnju „samo“ oko pet odsto, a i tada se sa zebnjom iščekivalo leto.
Sa Vranićem smo razgovarali u sedmici kada je u Srbiju već stiglo osveženje i kada se dnevno trošilo 76 miliona kWh. Aktuelnu elektroenergetsku situaciju on je ocenio kao složenu, i to iz dva razloga. Prvi je da su dotoci mali, na Dunavu dve hiljade kubika manji od bilansiranih, a drugi da su rezerve u akumulacijama prilično otanjile, tako da je uravnoteženje proizvodnje sa potrošnjom električne energije sve teže. Ipak, zalihe uglja na deponijama TE su veće od bilansiranih, najveći deo redovnih remonta u termosektoru je završen, tako je izvršenje elektroenergetskog bilansa sigurno. Vranić je pri tome napomenuo da će nas eventualni novi toplotni udar u avgustu vratiti na potrošnju s početka jula, ali i za takvu situaciju postoje rezervna rešenja. Najbolje bi bilo kada bi Dunavom stigle one velike vode koje su proteklog meseca zalivale centralnu Evropu.
Izvor Kwh magazin
