Srbija bi do 2016. trebalo da počne da primenjuje Direktivu Evropske unije o trgovini emisijama gasova s efektom staklene bašte, rekao je 29. marta ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić. On je na seminaru o klimatskim promenama održanom u Beogradu rekao da Srbija još nije u obavezi da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte, ali da je to čeka u procesu evropskih integracija. Na skupu je ocenjeno da Srbija napreduje u usklađivanju sa pravnom tekovinom EU u oblasti životne sredine i klimatskih promena, ali da će potpuna primena standarda EU biti dug proces koji će zahtevati velika ulaganja. Ocenjeno je da su srpski zakoni u toj oblasti dobri, ali da izazov predstavlja njihova primena.
Dulić je rekao da Srbija planira da do 2016. počena da primenjuje Direktivu o trgovini emisijama gasova sa efektom staklene bašte. Upitan koliko će privreda Srbije biti spremna za uključivanje u taj sistem, on je rekao da se mora biti svestan da će se tome vrlo brzo pristupati i da se već sada za to treba spremati.
On je rekao da je Srbija preuzela obaveze “kako je napredovalo globlano dogovaranje o klimatskim promenama”, ali da još uvek nije zemlja koja ima obavezu kvantifikovanog smanjenja emisija gasova staklene bašte.”To nas svakako čeka u procesu evropskih integracija”, rekao je Dulić na seminaru u Beogradu klimatskim promenama.
Dodao je da njegovo ministarstvo sprema strategiju smanjenja emisije gasova sa efektima, po sektorima. “Suština naše borbe protiv klimatskih promena da se troši manje energije u domaćinstvima i industriji, ali i da se istovremeno više energije proizvodi iz obnovljivih izvora”, kazao je Dulić.
On je dodao da Srbiju očekuju velike investicije pre svega u obnovljive izvore energije i energetskoj efikasnosti, kao i u energetskom sektoru kada je reč o povećanju kvaliteta goriva, ali i u upravljanju otpadom. “U okviru Strategije aproksimacije (EU u oblasti životne sredine) računali smo troškove koji se tiču životne sredine, pa i klimatskih promena, i naravno pričamo o ogromnom novcu”, rekao je on i dodao da će većina tog novca biti obezbeđena iz evorpskih fondova i projekata u okviru kojih razvijenije i bogatije zemlje i pomažu manje razvijenim zeljama da uvedu tehnologije i mehanizme za smanjenje emisija.
Za Srbiju je pitanje klimatskih promena važno kada se ima u vidu da se 450.000 stanovnika Srbije bavi proljoprivredom, koja je posebno izložena klimatskim promenama, dodao je on. “Nužno je da budemo deo pokreta koji se bori protiv klimatskih promena, a one mogu da donesu primenu novih tehnologija i znanja, bolji kvalitet života i nova radna mesta, jer je potrebno uvođenje novih standarda u oblasti eneregetike, transporta, građevinarstva poljoprivrede i drugih industrija”, rekao je Dulić.
Šef delegacije EU u Beogradu Vensan Dežer ocenio je da je zakonodavstvo u Srbiji u oblasti zaštite životne sredine dobro, ali da je i dalje kritičan kapacitet za njegovu primenu. On je kazao da u borbi pritiv klimatskih promena Srbija nije sama i da Evropska unija želi da joj pomogne u tome kroz različite projekte i programe.Klimatske promene, kako je istakao, ne moraju da budu samo opterećenje državi, odnosno privredi, već mogu da predstavljaju i potencijal za primenu novih tehnologija i otvaranje novih radnih mesta.
Usklađivanje u oblasti životne sredine dug proces
Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milica Delević podsetila je da je Evropska komisija u Mišljenju o zahtevu Srbije za dodeljivanje statusa kandidata ocenila da bi Srbija mogla da u srednjem roku preuzme obaveze iz članstva u skoro svim oblastima pravne tekovine EU, ali da će u oblasti životne sredine i klimatskih promena za to biti potrebno više vremena i da će to zahtevati značajne investicije.
Delević je ocenila da će usaglašavanje sa EU u oblasti životne sredine trajati i dodala da se to ne može rešiti jednim zakonom.
Kazala je da je Vlada Srbije neposredno posle objavljivanja Mišljenja Evropske komisije usvojila Strategiju o aproksimaciji u oblasti životne sredine koja pruža institucionalni, ekonomski i zakonski okvir i predviđa dalje korake. Delević je dodala da će poseban izazov za Srbiju biti i izrada višegodišnjih planova za finansiranje projekata i napora u oblasti životne sredine.
Direktorka Kancelarije za evropske integracije je naglasila da članstvo u EU podrazumeva spremnost da se primene obaveze koje porističu iz njega i dodala da se u pregovorima o članstvu ne razgovara o sadržaju već o rokovima za primenu obaveza.
Ona je rekla da klimatske promene sa stanovišta pridruživanja EU imaju tri ključna aspekta – ekonomski, pravni i politički. Prema njenim rečima, sa političkog aspekta klimatske promene predstavljaju izazov miru i bezbednosti, jer mogu izazvati kretanja stanovništva zbog pogoršanih klimatskih uslova. “Cilj Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju da dve strane (Srbija i EU) u okviru političkog dijaloga približavaju stavove o važnim međunarodnim pitanjima, uključujući klimatske promene”, rekla je Delević.
Pravni aspekt podrazumeva usklađivanje sa politikama i propisima EU, a ekonomski to što će privreda dobiti potvrdu da može da se takmiči na unutrašnjem tržištu, precizirala je ona.
Dežer: Klimatske promene realnost
Dežer je dodao da su klimatske promene realnost u Evropi i svetu i da se i pored ekonomske krize borba protiv klimatskih promena mora nastaviti. On je istakao da je EU zato vrlo aktivna i na međunarodnoj sceni u borbi protiv klimatskih promena i da nastoji da uedi i svoje susede, ali i druge važne aktere poput Kine i SAD da se uključe u napore za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Šef Delegacije EU u Srbiji je podsetio na paket propisa koje je usvojila EU a koji predviđa do 2020. smanjenje emisija gasova za 20% u odnosu na nivo iz 1990, uštede enrgije od 20% i povećanje udela energije iz obnovljivih izvora od 20%.
Predstavnica Generalnog direktorata Evropske komisije za klimatske promene Lorens Graf (Laurence Graff) je, takođe, ukazala na korake koje EU preduzima na unutrašnjem i međunarodnom planu, podsetivši da je cilj Unije razvijanje ekonomije sa niskim nivom ugljenika.
Ona je rekla da su klimatske promene globalni izazov koji će uticati i na privredu i da će, što se duže bude čekalo da se nešto preduzme, ti napori više koštati.
Izvor EurActiv
