Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...

Bez uvoza struje od 2015.

Supported byClarion Energy opengraph
Supported by ElevatePR Serbia
Supported by SEE Energy News
Supported by Clarion Energy
Supported by Virty Energy
Supported byspot_img

 

 

Elektroprivreda Srbije planira da 2015. prestane da uvozi struju jer će povećati ulaganja u proizvodnju i efikasnost, izjavio je juče generalni direktor EPS-a Dragomir Marković.

On je na konferenciji za novinare kazao da se od 2011. do 2020. očekuje rast potrošnje električne energije u Srbiji od 14 odsto, ali da će EPS obezbediti sigurno i kvalitetno snabdevanje potrošača zahvaljujući ulaganjima.

EPS je od 2008. do 2011. prosečno investirao više od 500 miliona evra godišnje i planira gradnju proizvodnih kapaciteta, kazao je Marković.

On je podsetio da EPS planira gradnju Termoelektrane Kolubara B s partnerima iz Italije. Vrednost te investicije premašuje milijardu evra, dodao je on.

“Odabran je finansijski konsultant i sad se pregovara s bankama o kreditu za osnivanje zajedničke kompanije EPS-a i Edisona”, kazao je Marković.

Prema rečima Markovića, u saradnji s nemačkom kompanijom RWE EPS će graditi pet hidroelektrana na Velikoj Moravi, vrednih 360 miliona evra, i 10 hidroelekrana na Ibru sa italijanskom kompanijom Seci, vrednih 290 miliona evra.

Marković je kazao da su u pripremi i ulaganja s kineskim kompanijama, 1,6 milijardi evra, u gradnju Termoelektrane Nikola Tesla B3 i 600 miliona evra u otvaranje ugljenokopa Radljevo. Realizacija tih projekata očekuje se od 2013. godine.

Prema podacima EPS-a, priprema se i ulaganje sa stranim partnerima u reverzibilnu hidroelektranu Bistrica, vredno 553 miliona evra, koje bi trebalo da počne 2014, dok bi ove godine trebalo da počne gradnja tri hidrocentrale na srednjem toku Drine, vrednosti 410 miliona evra.

U pripremi su i ulaganja sa stranim partnerima u četiri hidroelektrane na gornjem toku Drine, uz investiciju od 217 miliona evra i Termoelektranu-toplanu Novi Sad, vrednu 320 miliona evra, kazali su u EPS-u i dodali da bi ti projekti trebalo da krenu 2012. godine.

Kako su naveli u EPS-u, sledeće godine trebalo bi da počne realizacija projekta reverzibilne hidroelektrane na Dunavu Đerdap 3, čija je prva faza vredna 400 miliona evra.

Izvor Beta

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Slovenija: Udruženje za vetroenergiju poziva na uravnotežene konsultacije o politici

Slovenačko udruženje za vetroenergiju (GIZ) izrazilo je zabrinutost zbog činjenice da se nedavne političke debate o vetroenergiji oblikuju na osnovu događaja koji smatraju neuravnoteženim. Udruženje navodi da se zaključci sa konsultacija u Nacionalnom savetu u junu—na kojima su uglavnom...

Srbija: SAD produžile rok za sankcije NIS-u do kraja septembra

Ministarstvo finansija SAD ponovo je odložilo primenu sankcija protiv srpske naftne kompanije NIS, što predstavlja šesto produženje roka. Prema informacijama srpske vlade, novi mogući datum za primenu sankcija je 26. septembar. Zvaničnici su naglasili da, uprkos tekućim geopolitičkim izazovima, NIS...

Rumunija: Kraj ograničenja cena i povećanje PDV-a izazivaju nagli rast računa za električnu energiju

Računi za električnu energiju u Rumuniji za jul i deo avgusta 2025. godine znatno su viši nego u prethodnim mesecima, zbog više faktora. Talas vrućine povećao je potrošnju jer su klima-uređaji i drugi rashladni uređaji korišćeni u velikoj meri....
Supported byspot_img
error: Content is protected !!