Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...

Bez uvoza struje od 2015.

Supported byClarion Energy opengraph
Supported by ElevatePR Digital
Supported by SEE Energy News
Supported by Clarion Energy
Supported by Rudarstvo
Supported byspot_img

 

 

Elektroprivreda Srbije planira da 2015. prestane da uvozi struju jer će povećati ulaganja u proizvodnju i efikasnost, izjavio je juče generalni direktor EPS-a Dragomir Marković.

On je na konferenciji za novinare kazao da se od 2011. do 2020. očekuje rast potrošnje električne energije u Srbiji od 14 odsto, ali da će EPS obezbediti sigurno i kvalitetno snabdevanje potrošača zahvaljujući ulaganjima.

EPS je od 2008. do 2011. prosečno investirao više od 500 miliona evra godišnje i planira gradnju proizvodnih kapaciteta, kazao je Marković.

On je podsetio da EPS planira gradnju Termoelektrane Kolubara B s partnerima iz Italije. Vrednost te investicije premašuje milijardu evra, dodao je on.

“Odabran je finansijski konsultant i sad se pregovara s bankama o kreditu za osnivanje zajedničke kompanije EPS-a i Edisona”, kazao je Marković.

Prema rečima Markovića, u saradnji s nemačkom kompanijom RWE EPS će graditi pet hidroelektrana na Velikoj Moravi, vrednih 360 miliona evra, i 10 hidroelekrana na Ibru sa italijanskom kompanijom Seci, vrednih 290 miliona evra.

Marković je kazao da su u pripremi i ulaganja s kineskim kompanijama, 1,6 milijardi evra, u gradnju Termoelektrane Nikola Tesla B3 i 600 miliona evra u otvaranje ugljenokopa Radljevo. Realizacija tih projekata očekuje se od 2013. godine.

Prema podacima EPS-a, priprema se i ulaganje sa stranim partnerima u reverzibilnu hidroelektranu Bistrica, vredno 553 miliona evra, koje bi trebalo da počne 2014, dok bi ove godine trebalo da počne gradnja tri hidrocentrale na srednjem toku Drine, vrednosti 410 miliona evra.

U pripremi su i ulaganja sa stranim partnerima u četiri hidroelektrane na gornjem toku Drine, uz investiciju od 217 miliona evra i Termoelektranu-toplanu Novi Sad, vrednu 320 miliona evra, kazali su u EPS-u i dodali da bi ti projekti trebalo da krenu 2012. godine.

Kako su naveli u EPS-u, sledeće godine trebalo bi da počne realizacija projekta reverzibilne hidroelektrane na Dunavu Đerdap 3, čija je prva faza vredna 400 miliona evra.

Izvor Beta

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Cene nafte, gasa i CO2 dozvola rastu usled geopolitičkih napetosti i tržišne neizvesnosti

U nedelji od 23. decembra, Brent naftni fjučersi na ICE tržištu zabeležili su porast, zatvorivši u petak, 27. decembra, na 74,17 dolara po barelu, što predstavlja rast od 1,7% u odnosu na cenu zatvaranja iz prethodne nedelje. Ovaj porast...

Evropa: Cene električne energije raste usled smanjenje proizvodnje vetroelektrana i viših cena gasa

U nedelji od 23. decembra, cene električne energije porasle su na većini glavnih evropskih tržišta, što je izazvano smanjenjem proizvodnje vetroelektrana u mnogim regionima, kao i višim cenama gasa i CO2. Najveći porast cena zabeležen je na tržištu EPEX SPOT...

Tržišta električne energije u Evropi: Pad potrošnje u decembru 2024. i prognoze za nedelju od 30. decembra

U nedelji od 23. decembra, potrošnja električne energije u većini glavnih evropskih tržišta opala je drugi uzastopni put, uglavnom zbog smanjenje radne aktivnosti povezane sa prazničnim periodom. Najveći pad zabeležen je na italijanskom tržištu, gde je potrošnja opala za...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!