Grad na Veternici uskoro će da otkloni višedecenijsku dilemu da li se nalazi na ogromnim rezervama geotermalnih voda. Ovu tvrdnju stručanjaka Leskovčani nisu mogli da provere dok nisu obezbedili novac za hidrogeološka istraživanja, a čekalo se i na naftnu platformu.
Projektno-tehnička dokumentacija ranijih istraživanja stajala je u gradskoj arhivi više od tri decenije. Izvršne vlasti nisu imale razumevanje za projekat koji bi mogao da ima neslućene potencijale ukoliko se pretpostavke pokažu tačnim.
Potpisivanje ugovora između lokalne samouprave, konzorcijuma beogradskog Geološkog instituta i Naftne industrije Srbije bio je poslednji korak za posao o kom se u Leskovcu dugo polemiše. Nedoumice je otklonio Sveta Stanković, čovek koji se decenijama bavio vodom na jugu Srbije. Na ovom prostoru otkrio je nekoliko banja, izvore bujanovačke „hebe“ i „rose“ i izvore u Vranjskoj banji. Konsultant je i na projektu istraživanja geotermalnih potencijala Leskovačke kotline.
– Sva ranija istraživanja na dubini od oko 300 metara ukazuju na to da ćemo daljim bušenjem doći do geotermalnih voda čija će toplota biti najmanje 70 stepeni. Ova istražna bušotina pokazaće nam sve potencijale nižih slojeva. Tu mislim na eventualne rezerve uglja ili gasa, na primer. Dakle, dobićemo kompletnu sliku nižih horizonata, kao i šta oni sadrže – priča Stanković.
Istražna bušotina koncipirana je i kao eksploataciona, tako da će moći da se koristi odmah po završetku istraživačkih radova. Prema ugovoru, dubina do koje će se istraživati iznosi kilometar i po, a vrednost radova više od 125 miliona dinara.
Ugovorom je precizirano da će se vrednost posla, u slučaju da se traženi rezultati dobiju na manjoj dubini, plaćati prema do tada izvedenim radovima. Trebalo bi da počnu sa prvim lepim danima ove godine, a rok za završetak je 225 kalendarskih dana. Geološki institut iz Beograda, u slučaju pozitivnih rezultata, pratiće izdašnost izvora još godinu.
U slučaju pozitivnog ishoda, žitelji Leskovačke kotline dobili bi ekološko grejanje za stanove, ali i za staklenike u kojima bi gajili rano povrće, po čijoj proizvodnji je ovaj kraj poznat.
– Ne isključujem ni mogućnost razvoja turističkih potencijala, formiranje neke banje ili spa centra. To će svakako biti posao za generacije koje dolaze, ukoliko budu imale razumevanja za velike potencijale koje nam geotermalne vode pružaju – zaključuje Stanković.
Tačka na veliki posao
Gradonačelnik Slobodan Kocić kaže da se na ideju da pokrene ova istraživanja zainteresovao kada je pročitao studiju bivšeg „Geozavoda“, a sada Geološkog instituta iz Beograda, staru tridesetak godina. – Duboko verujem u pozitivan ishod, ali i ako ne bude tako, mislim da je važno da dobijemo odgovore na otvorena pitanja i okončamo posao započet veoma davno – kaže Kocić.
Izvor Novosti
