U zaštitu životnu sredine Elektroprivreda Srbije je od 2004. godine uložila 138 miliona evra, a da bi se rad elektrana uskladio sa standardima Evropske unije, trebalo bi, do 2017, da bude uloženo još 1,2 milijarde evra, najavio je Mihajlo Gavrić, direktor za zaštitu životne sredine u EPS-u.
Govoreći na nedavno održanoj radionici za novinare na Srebrnom jezeru, Gavrić je istakao da je investirano u elektrofiltere termoelektrana, kako bi njihov rad bio u sklađen sa propisima Evropske unije, kao i u izmene sistema za transport pepela, čime je zagađenje vazduha smanjeno za 13 puta u odnosu na raniji period. Prema njegovim rečima emitovanje sumpordioksida Termoelektrane „Nikola Tesla“ smanjeno je devet puta, odnosno 88 odsto, azotnih oksida tri puta, ili 62 odsto, dok su praškaste materije umanjene 13 puta, odnosno za 91 odsto. Time je zaštita vazduha i zdravlja stanovništva koje živi u okolini termoelektrane, podignuta na viši nivo. Istovremeno, uspešno je eliminisana sekundarna emisija i podizanje prašine, kao i isticanje teških metala u podzemne vode, a samim tim i njihovo dospevanje u lanac ishrane.
– U periodu od 2004. do 2011. godine, u rekonstrukciju ili zamenu elektrofiltera, uloženo je oko 53 miliona evra, a od šest blokova u Termoelektrani „Nikola Tesla A“ ostalo je da se to učini još na bloku 3, što bi trebalo da bude urađeno 2014. godine. Za uvođenje nove tehnologije i rekonstrukciju sistema transporta i odlaganja pepela i šljake na deponije izdvojeno je 85 miliona evra. Investirano je i u sisteme u Kostolcu B i TENT B koji su sada potpuno funkcionalni, kao i u sistem u Kolubari. U toku je izgradnja sistema u TE Kostolac A koja bi trebalo da bude završena 2012. godine. Ostalo je, ipak, da se taj sistem ugradi u TENT A, što će biti i najskuplji zahvat – naglasio je Gavrić.
On je dodao da je od pet projekata u koje EPS namerava da investira 1,2 milijardu evra, najvredniji sistem za odsumporavanje termoelektrana „Nikola Tesla“ i Kostolac, za šta je potrebno 544 miliona evra. Gavrić je podsetio i na to da je za realizaciju projekta odsumporavanja TENT-a, EPS obezbedio kredit iz programa japanske državne pomoći Srbiji (ODA) u vrednosti od 28 milijardi jena, odnosno 246 miliona evra, sa periodom otplate od 15 godina, uključujući grejs period od pet godina i kamatu od 0,6 odsto. Ukupna vrednost projekta odsumporavanja procenjena je na 300 miliona evra, a EPS će njegovu realizaciju finansirati sa 15 odsto. „Kao nusprodukt ovakvog načina prečišćavanje dimnih gasova, tehnologijom vlažnog krečnjaka, nastaje gips koji bi mogao da se upotrebi za dalju proizvodnju. Godišnje bi se, zahvaljujući sistemu odsumporavanja, moglo proizvesti 400.000 tona gipsa“, objasnio je Gavrić.
Među prioritetima EPS-a su rekonstrukcija sistema za transport i odlaganje pepela i šljake u koje treba uložiti još oko 50 miliona evra, zamena preostalih elektrofiltera u termoelektranama, kao i prečišćavanje otpadnih voda i uklanjanje ulja iz postrojenja EPS-a. Direktor zaštite životne sredine u EPS istakao je da se u procesu usklađivanja zakonodavne regulative Srbije sa EU 30 odsto odnosi na zaštitu životne sredine. U sklopu te trećine čak 70 odsto vezano je za EPS. Srbija se, inače, članstvom u Energetskoj zajednici obavezala i na to da do 2017. svoje zakonodavstvo u oblasti životne sredine, u delu koji se odnosi na energetiku, potpuno uskladi sa regulativom EU. Gavrić ukazuje i na veoma značajnu Direktivu o integrisanoj prevenciji i kontroli zagađenja, kojom se reguliše pitanje dozvola za postrojenja, a posebno je bitna Direktiva o velikim ložištima.
Miroslav Spasojević, savetnik za zaštitu životne sredine u EPS, podseća i na to da novi evropski propisi predviđaju plaćanje penala za prekoračenje emisije štetnih gasova, pri čemu se kazne kreću i do 100 evra po toni.
– Ukoliko Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU, a posebno datum početka pregovora o pridruživanju, njene obaveze vezane za borbu protiv klimatskih promena i smanjenje emisije ugljen-dioksida bile bi umnogome povećane. U tom slučaju bi EPS, prema sadašnjim cenama od 15 evra po toni, za godišnju emisiju ugljen dioksida, koja se kreće između 30 i 35 miliona tona, morao da plati svotu koja je jednaka ukupnom obrtu sredstava preduzeća. na kraju bi to, ipak, platili potrošači. EPS je najveći proizvođač emisije ugljen dioksida i drugih gasova sa efektom „staklene bašte“, jer učestvuje sa 60 do 70 odsto. Zato i mora da se uradi ono što je najbolnije, odnosno da se investira u energetsku efikasnost i to u proizvodnji, odnosno u distribuciji i potrošnji – naglasio je Spasojević.
Prema njegovim rečima tako bi i efekat planiranih investicija trebalo da bude smanjenje zagađujućih materija, kao što su praškaste materije i gasovi, a radiće se i na rešavanju sekundarnih emisija sa deponija, kao i na rekultivaciji zemljišta, na čemu je do sada malo učinjeno.
Upozorenje
Ako se Srbija na energetskom planu ne modernizuje i ne uvede neophodne standarde u oblasti životne sredine, mogla bi da se suoči sa opasnošću od zatvaranja energetskih objekata, kako se zemlja bude približavala EU. Osim toga, Srbija bi trebalo da se spremi i za sistem kvota za emisiju ugljendioksida kako ne bi došla u situaciju da plaća visoke kazne za prekoračenja emisija. EPS emituje oko 40.000.000 tona ugljen dioksida godišnje, a Srbija se približila nivou emisije CO2, od oko 70 miliona tona, koji je registrovan 1990. godine – upozorio je Mihajlo Gavrić, direktor za zaštitu životne sredine u EPS-u.
Izvor danas
