Industrija u Srbiji ne koristi dovoljno alternativne izvore energije, ocenjeno je u ponedeljak na skupu o alternativnim gorivima u industriji.
Industrija godišnje troši 2,8 miliona tona ekvivalenta nafte, što je udeo od 34 odsto u potrošnji finalne energije, tako da bi većim korišćenjem alternativnih izvora mogla da ostvari energetske uštede, ocenjeno je na skupu u Paraćinu.
Od industrijskih grana, najviše energije troše cementna industrija, industrija građevinskog materijala, prehrambena industrija i procesna i hemijska industrija, koje učestvuju ukupno sa 75 odsto u potrošnji finalne energije.
U interesu tih grana i države je da se racionalizuje potrošnja energije i više koriste alternativni izvori, rekao je za Betu zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost Bojan Kovačić.
Generalni direktor cementare Holcim Srbija Gustavo Navaro (Navarro) rekao je da prosečna upotreba alternativih goriva u cementnoj industriji u EU iznosi oko 15 odsto i da taj udeo varira od zemlje do zemlje.
Kako je naveo, u zemljama Beneluksa taj udeo iznosi više od 50 odsto, a u Nemačkoj i Francuskoj izmedju 25 i 50 odsto.
“Upotreba alternativnih goriva nije novina već standard u EU” rekao je on i posebno istakao da su cementare pogodne za korišćenje takvog goriva jer su cementne peći bezbedne za spaljivanje otpada.
On je naveo da je u Srbiji, međutim, upotreba guma kao goriva u cementarama zakonski ograničena na 12 odsto energije, dok u EU dozvoljeni procenat iznosi 45 do 50 odsto. To znači da u Srbiji godišnje može da se koristi kao gorivo između 10 i 15 tona godišnje, dok se uglja koristi neuporedivo više, naveo je Navaro.
U Srbiji je zakonom upotreba komunalnog otpada kao goriva ograničena na 18 odsto, kazao je Navaro.
Generalni direktor Holcima Srbija rekao je da evidentno uloga alternativnih goriva u Srbiji još nije velika.
On je izrazio očekivanje da će Vlada Srbije doneti uredbu koja će biti u skladu sa standardima EU u ovoj oblasti u smislu povećanja dozvoljenog učešća guma.
Naveo je da u Holcimovoj cementari u Popovcu postoje postrojenja za korišćenje otpada i da je u toj cementari ostvaren udeo alternativnih goriva od 11 odsto.
Na pitanje koliko bi veća upotreba guma kao sirovine imala uticaj na životnu sredinu, Kovačić iz Agencije za energetsku efikasnost rekao je agenciji Beta rekao da postoji niz standarda koji definišu tehnološki proces upotrebe starih guma, u zavisnosti od njihovog tipa i starosti.
Kako je naveo, veći problem je kako da se samo društvo organizuje u tretiranju otpada i da se donesu, i pre svega primene, određeni zakoni.
Dodao je da je problem to što se prikupljanje sirovina odvija na nesistematičan način i ocenio da treba napraviti ravnotežu u korišćenju guma kao goriva, recikliranog materijala i odlaganja kao otpada.
Direktor kompanije Global interkontinental jutilitiz (Intercontinental Utilities) Nenad Dograjić rekao je da Srbija zaostaje u korišćenju komunalnog otpada 20 do 30 godina za EU i ukazao da sanitarne deponije kao rešenje za tu vrstu otpada zastarevaju.
On je ocenio da Srbija u tome mora da stigne Evropu i da ne treba da ulaže u zastarla rešenja.
Energija se najviše koisti u domaćinstvima – 38 odsto, za tim sledi industrija – 34 odsto, a 28 odsto u saobraćaju.
Izvor beta.rs
