Elektrovojvodina je nedavno bila domaćin 5. međunarodnom forumu o obnovljivim izvorima energije, koji je okupio više od 500 učesnika sa najvećim brojem do sada prijavljenih radova. Time je Forum potvrdio renome najuticajnijeg skupa ovog profila u regionu Jugoistočne Evrope, odnosno „mesta koje”, kako je to ocenio direktor EV dr Tihomir Simić, „strateške projekcije i nove tehnologije prevodi u praksu”.
– Forum je bio prilika da se sagleda nužnost promena i u energetskom sektoru Srbije, naročito u oblasti čistih energetskih tehnologija – kaže dr Simić u razgovoru za „Dnevnik”. – Energetski potencijal kojim naša zemlja raspolaže je ograničen, ali značajan. Međutim, taj potencijal do sada nije iskorišćen zbog ukupne naše neorganizovanosti i odsustva sistemskog pristupa rešavanju uočenih problema. Pored toga, malo je ulagano u razvoj novih energetskih tehnologija i njihovo uvođenje u praktičnu primenu. Dakle, ako želimo napred, moramo obezbediti uslove za izgradnju obnovljivih izvora energije, naravno čistim tehnologijama, kao i učiniti sve što možemo na planu povećanje energetske efikasnosti, jer to su najvažniji preduslovi našeg daljeg privrednog razvoja.
Uoči Foruma na upotrebu Novosađanima i Univerzitetu predati su solarni punjač mobilnih telefona, tzv. Strawberry drvo, te prva mini solarna elektrana, a nekoliko dana ranije Elektrovojvodina je stavila u operativnu upotrebu najmoderniji dispečerski centar u regionu, drugi takav u Evropi nakon londonskog…
– Pušten je, takođe, u operativnu upotrebu novi printing centar u Elektrodistribuciji „Novi Sad”, koji nam omogućava da potrošačima, osim jasnog, preciznog i urednog računa za utrošenu električnu energiju, pružamo i dodatne servise i usluge. Sve to je, zapravo, lepa završnica jedne dobre, uspešne poslovne godine, koja će, posle četiri godine poslovanja sa gubitkom, generisati pozitivni finansijski rezultat. Pokazali smo da Elektrovojvodina, koja ima izuzetno kvalitetnu bazu i u tehnici i u ljudskim resursima, uz jasno prepoznavanje suštinskih ciljeva, može da postigne vrhunski rezultat.
Kada govorite o pozitivnom finansijskim rezultatu EV, šta to, konkretno, znači?
– Na kraju prošle godine imali smo minus od preko milijardu i po, dok smo sada na devetomesečnom preseku u plusu oko 500 miliona dinara. Pri tome je naše preduzeće među veoma malim brojem firmi u Srbiji koje može da se razvija na bazi realnog poslovanja – dakle, bez zajmova, koji su za nas u ovom trenutku nepotreban trošak. I ne samo da nam ulazak u kreditne obaveze nije potreban, nego možemo reći da već imamo predviđeno i obezbeđeno 20 miliona evra, koje ćemo tokom 2012. uložiti u modernizaciju sistema na teritoriji Vojvodine. Jer, recimo, mi moramo biti potpuno spremni da pružimo podršku razvoju obnovljivih izvora energije tako što ćemo sistem pripremiti za prihvat svakog kilovat-sata proizvedenog u elektranama koje rade na biomasu, vetrogeneratorima, hidroenergetskim objektima na kanalima i rekama, solarnim elektranama…
Ipak, kod nas se sa priličnom dozom skepse uzima vest da neka državna firma pozitivno posluje?
– Kada je o nama reč, put je bio u povećanju efikasnosti i efektivnosti rada, od poboljšanja organizacije do tehničke primene najkvalitetnijih dostignuća koje unapređuju poslovanje, kao i u pojačanoj borbi protiv gubitaka električne energije – jer oni nanose štetu koja se na nivou celog EPS-a meri milijardama dinara. Na primer, samo aktivnostima usmerenim na smanjenje neovlašćene potrošnje, odnosno krađe struje, mi smo stvorili resurs od preko 300 miliona dinara, koji je automatski bio usmeren ka razvoju. Tako su mnogi projekti, poput pomenutog najsavremenijeg dispečerskog centra u Evropi, isfinansirani upravo iz tih „gubitaka”, koji su nam ranije prolazili kroz prste. A od toga direktnu korist imaju svi naši kupci, jer će biti podignut i nivo kvaliteta snabdevanja i pouzdanost elektroenergetskog sistema. Uz to, stavili smo fokus na troškove, srezali sve ono što nas opterećuje u poslovanju, i potpuno uveli red u javne nabavke – formirali smo Centar za javne nabavke, jedini takav u EPS-u, i pokazali da se one mogu sprovoditi i transparentno i efikasno, i da zaista mogu doneti velike uštede.
Nemate strah od toga da će građani sada pomisliti: Elektrovojvodina posluje pozitivno, znači nije istina da je struja u Srbiji jeftina?
– Moramo da razumemo da proizvodnja energija košta, a da mi trenutno imamo najnižu cenu u regionu, koja predstavlja veliko ograničenje jer zaustavlja razvoj upravo onih struktura EPS-a koje proizvode električnu energiju. Druga je tema što je na višem nivou procenjeno da električna energija treba da iznese najveći teret socijalnog mira u našoj zemlji, pa se čak vode kampanje da je gas skup, ugalj takođe… i praktično se sugeriše građanima da se greju ili dogrevaju na struju. Ono što se, međutim, prenebregava jeste činjenica da nama otvoreno energetsko tržište „kuca na vrata” i da ćemo vrlo brzo biti prinuđeni da se suočimo s cenama vrlo bliskim regionalnom i evropskom nivou. E, da bi građani izdržali taj udar, koji je neminovnost za godinu ili dve, nužno je unapređenje energetske efikasnosti: smanjenje gubitaka na toplovodima, bolja izolacija stambenih jedinica, racionalnija potrošnja električne energije… Nažalost, mi još uvek nemamo tu kulturu, ali krajnje je vreme da počnemo da je razvijamo i gajimo, jer ćemo na kraju biti prinuđeni na domaćinski odnos prema energiji. Ili će trpeti kvalitet naših života.
Plaća li se struja redovno?
– Naplata je u septembru bila dobra, a mi ćemo i dalje preduzimati sve mere da se taj trend zadrži i u narednim mesecima. Više od polovine kupaca utrošenu električnu energiju plaća redovno. Kod onih koji to ne čine, postoje dve kategorije: u prvu spadaju potrošači koji žele da izmire svoje obaveze, ali zbog uslova života objektivno nisu u mogućnosti, i sa njima ima smisla razgovarati; u drugu, pak, spadaju oni koji se oglušuju o svaku našu inicijativu. I kao odgovoran poslovni sistem shvatili smo da ne možemo čekati skrštenih ruku. Domaćinstva koja duguju više od 50.000 dinara u ovom trenutku su ciljna grupa kojom ćemo se i ubuduće najviše baviti. Pored redovnih aktivnosti, koje podrazumevaju slanje računa, opomena i isključenja – preduzimamo i druge dozvoljene aktivnosti, među kojima i tužbe za takve kupce.
Što se privrede tiče, još uvek se našoj javnosti pokušavaju predstaviti manjkavosti u upravljanju i vođenju pojedinih firmi, a delom i javnih preduzeća, kao problem čiji teret treba da snose i distributeri električne energije. Međutim, Vlada Srbije je jasno stavila do znanja ko su zaštićeni potrošači: to su bolnice, objekti vodovoda i kanalizacije, centralne kuhinje za snabdevanje dečijih ustanova i ustanova socijalne zaštite, vojska, policija, vatrogasne stanice… Svi ostali utrošeno moraju plaćati redovno, jer to ne može umesto njih niko da čini, a ponajmanje oni koji isporučuju električnu energiju. Treba reći i to da nije samo privreda dužna. Veliki dužnici su i neka javna preduzeća i budžetske ustanove. Nažalost, u ovom trenutku možemo da kažemo da će naplata kod tih dužnika umnogome zavisiti od suda, jer smo kao krajnju meru morali da pribegnemo i tužbama. Inače, domaćinstva Elektrovojvodini duguju 3,6 milijardi dinara, a privreda 6,3 milijarde.
Koja je ideja energetske platne kartice, koju je EV promovisala u saradnji sa Razvojnom bankom Vojvodine?
– Kada je u pitanju odnos prema kupcima, u zemljama EU on je takav da ste kupcu na raspolaganju 24 sata dnevno: i kada treba da dobije informacije o svojoj potrošnji, i kada treba da mu bude rešen neki problem u kvalitetu dostavljene električne energije, ali i sa aspekta određenih pogodnosti koje mu se pružaju. Zato smo sa bankarskom institucijom koja ima najveći stepen odgovornosti prema građanima Vojvodine i napravili prvu energetsku platnu karticu u Srbiji, s kojom smo stvorili mogućnost da se na platformi lojalnosti i nas prema kupcu i kupca prema nama, koliko sutra ostvare određene pogodnosti. Tako će na temelju saradnje EV sa trećim partnerima, naš kupac, na primer, imati popust na prehrambene proizvode, možda mogućnost da zadovolji neke svoje druge potrebe u kupovini pod povoljnim uslovima, možda da dobije dobar kredit sa privlačnim kamatama za solarne panele ili bilo šta drugo što može doprineti povećanju kvaliteta njegovog života. Zapravo, taj potez smo i povukli zato što se svi zajedno borimo za srećniju, bolju i bogatiju Vojvodinu i Srbiju i za viši kvalitet života generacija koje dolaze.
Puno se govori o vlasničkoj transformaciji energetskog sektora u Srbiji?
– Svakako da treba slediti iskustva onih koji već funkcionišu niz godina na otvorenom tržištu električne energije. Dakle, nije potrebno truditi se da se nađe posebno originalno rešenje. Potrebno je samo da se potvrđena rešenja dobro i kvalitetno primene, naravno uz one specifičnosti koje sa sobom nosi organizacija EPS-a, ali i energetskog sektora u celini. Takođe, treba uvažavati i realnost razvojne strategije AP Vojvodine, kao osnovnog elementa formatizovanja energetskog sistema za vreme koje dolazi.
Gde je tu Elektrovojvodina?
– Elektrovojvodina predstavlja motor razvoja APV. Ona je već godinama najveći pojedinačni investitor u infrastrukturu, koji daje kredibilitet za dalje ekonomsko razvijanje ovog prostora. Ali mi ne postojimo kao ostrvo u prostoru, već apsolutno moramo da pratimo sve što su intencije razvoja 44 lokalne samouprave u Vojvodini i grada Novog Sada. Istovremeno, mi stvaramo interfejs prema evropskim standardima koji su već važeći u Rumuniji, Hrvatskoj i Mađarskoj. Najbliži smo tom delu jedinstvenog energetskog tržišta Evrope, i sa njim što pre moramo uskladiti svoje standarde kako bismo mogli da budemo potpuno ravnopravni partneri. To istovremeno znači i da pojačani stepen odgovornosti najzad mora biti prihvaćen kao nešto što je standard i za pojedinca u Elektrovojvodini, i za ceo kolektiv, kako bi se uopšte moglo opstati na tržištu električne energije koje će koliko sutra biti potpuno otvoreno i gde će se pojaviti veliki igrači.
Sistem spreman za zimu
– U ovom trenutku, s obzirom na to kako smo pripremili elektroenergetski sistem, uvereni smo u to da ćemo moći da obezbedimo uredno snabdevanje potrošača strujom, čak i u nekim složenijim zimskim vremenskim uslovima. Postigli smo standarde koje od nas zahteva EPS, ulazimo u zimsku sezonu inovirani za nekoliko velikih trafo stanica, te potpuno tehnički i kadrovski pripremljeni da u svakom momentu možemo da intervenišemo u bilo kojoj tački Vojvodine. Međutim, svesni smo činjenice da su to sve reperi koji su na granici limita i da će sistem teško izdržati ako za hladnog zimskog dana svi posegnu za električnim grejalicama – jer je grejanje na struju najjeftinije.
