Javno preduzeće Nuklearni objekti Srbije završilo je izgradnju novog skladišta radioaktivnog otpada i bezbednog skladišta jakih izvora zračenja (H3/BS), najmodernijeg i najvećeg raspoloživog prostora za skladištenje ovih vrsta materijala u Evropi. Izgradnjom ovog objekta omogućeno je povećanje bezbednosti i sigurnosti građana Srbije, obzirom da se odlaganje radioaktivnog otpada već decenijama obavlja u objektima na lokalitetu Vinča, neposredno pored velikog naseljenog mesta kakvo je grad Beograda. Dobijena je upotrebna dozvola, kao i dozvola za probni rad sprovođenja nuklearne aktivnosti (skladištenje otpada) u trajanju od deset nedelja. Po isteku probnog rada, za nekoliko nedelja, očekuje se dobijanje dozvole za trajno sprovođenje nuklearne aktivnosti. U izgradnju ovog objekta uloženo je 2,5 miliona evra, a objekat je građen od 2007 do 2011 godine, navodi se u saopštenju JP Nuklearni objekti Srbije.
“Na najboljem putu smo da saniramo stanje u Vinči i uspostavimo nivo radijacione sigurnosti koji je definisan međunarodnim standardima, od strane Međunarodne agencije za atomsku energiju. To znači da ćemo već naredne godine otpočeti demontažu dotrajalog skladišta radioaktivnog otpada, u kojem se nalazi i istorijski otpad iz vremena SFRJ, i prebacivanje tog otpada u novo skladište“, rekao je Radojica Pešić, direktor Javnog preduzeća Nuklearni objekti Srbije.
Što se tiče drugog pravca rada u ovoj godini, koji se odnosi na aktivnosti u funkciji dekomisije (demontaže) istraživačkog nuklearnog reaktora RA, javno preduzeće je razvilo sopstvenu metodologiju za procenu nivoa radioaktivnosti u pojedinim delovima tela reaktora, koja je naučno potvrđena od strane vodećih institucija u svetu u ovoj oblasti, kao što su Institut Sarov (Ruska Federacija) i Univerzitet Berkli (SAD). Uspešno je utvrđena aktivnost sredstva za prečišćavanje vode bazena u kojem je, do novembra 2010. godine, bilo smešteno istrošeno nuklearno gorivo, aktivnost u tzv. vrućoj komori reaktora, aktivnost u rezervoaru sa teškom vodom i aktivnost u pojedinim sklopovima reaktorskog tela. Na osnovu ovih rezultata, sa sigurnošću možemo da tvrdimo da, reaktora RA spada u grupu od samo par desetina reaktora širom sveta, čija dekomisija predstavlja tehnološki i radiološki najkomplikovaniju operaciju.
Ove poslove bilo je moguće obaviti tek pošto je uspešno zavšeno otpremanje visokoobogaćenog uranijuma u Rusku federaciju. Naime, Javno preduzeće Nuklearni objekti Srbije je, decembra prošle godine, u Rusku federaciju otpremilo 13 kg istrošenog nuklearnog goriva sa visokoobogaćenim uranijumom i oko 2,5 tone istrošenog goriva sa niskoobaćenim uranijumom. Ovaj transport je bio najveći transport takve vrste ikada obavljen i predstavlja najveći projekat tehničke saradnje u istoriji Međunarodne agencije za atomsku energiju.
Uključujući i otpremanje 48 kg svežeg nuklearnog goriva sa visokoobogaćenim uranijumom, obavljeno 2002. godine, Srbija je postala jedna od retkih država, kojih ima svega 19 u celom svetu, koja na svojoj teritoriji više nema ovaj materijal, potencijalnu metu nuklearnog terorizma.
Ovaj uspeh je zapažen i u međunarodnoj zajednici, koja je Srbiji i javnom preduzeću odala priznanje za učinjeno na nedavno održanoj konferenciji posvećenoj upotrebi nuklearnih goriva i nuklearnih reaktora, u Čileu.
Izvor BM
