Samo jedno postrojenje dugačko je 220 metara, široko 90, a visoko kao trospratnica, pa magnetne turbine na vetar stvarno deluju naučnofantastično. Naročito kada se u priču umešaju i Nikola Tesla, zatim Srbin akcionar kompanije sa sedištem u Njujorku, koja u Arizoni proizvodi ova čudesa, a onda se na to nabaci podatak da je Beograd izabran za prvo mesto u svetu gde su javno prezentovani nacrti i karakteristike nove energetske džinovske mašine. Uz podatak da je, pre komercijalizacije, takvo postrojenje koristila američka armija.
Bez ikakve pompe i najave, akcionar kompanije Strong Sales inc Milorad Savković,stupio je na beogradsko tle, u salu Privredne komore Beograda, na prvu kotu svoje mini-balkanske turneje. Posle nastupa u Komori, otputovao je u Split, zatim u Budimpeštu i Bukurešt, i, konačno, u Tiranu, na susret sa albanskim ministrom energetike.
– Krenuli smo na svetsku turneju, da predstavimo tehnologiju koja će u SAD ući u serijsku proizvodnju u oktobru. Čak ni američka šira javnost nije upoznata sa ovim detaljima – kaže Savković, Srbin iz Vršca, koji je pre 24 godine otišao u svet. A taj svet je ozbiljan, pa zna da je Savković iz ovih krajeva, odakle potiče genije Nikola Tesla, na osnovu čijih je istraživanja magnetnih polja nastala turbina visoka kao trospratnica, te su njujorški menadžeri napisali Savkoviću putni nalog, uputivši ga da bude promotor u epicentru zapadnog Balkana.
Nego, šta su to Srbi prvi put videli, osim najave ulaska još jednog igrača u sektoru energetike, gde ionako sve vrvi od konkurencije i lobista? Naš čovek se drži samo komercijalnog dela priče, jer je ova tehnologija korišćena za armiju SAD, pa Savković baš neće da raspreda nadugačko i naširoko o toj vrsti militari energetskog aranžmana.
– Godinama se radilo na ovom projektu za tržište i do uspeha se došlo prilikom pronalaska stalnih magneta, otpornih na temperaturu i trenje, koji ne gube svoja svojstva i jačinu. Turbine rade na kombinaciji magneta i vetra. Koliko je Tesla u ovoj priči? On je postavio temelje. Američki inženjeri su je unapredili – priča Savković o proizvodu koji nije klasična vetrenjača, već izgleda kao zgradurina koja može da se postavi bilo gde. Treba joj vrlo mala količina vetra da bi stopostotno funkcionisala. Sposobna je da generiše snagu pri niskim brzinama vetra od 1,5 metara u sekundi, kao i pri vetru od 40 metara u sekundi.
– Turbine maglev takođe povećavaju proizvodni kapacitet za 20 odsto, a u isto vreme smanjuju operativne troškove za 50 odsto u odnosu na tradicionalno vetro-turbine. Važno je, takođe, da su postrojenja ekološki čista, nema ulja, nema godišnjih remonta koji obavezno podrazumevaju oslobađanje prljavih komponenti – nastavlja Savković mini-elaboraciju o jedinstvenom dizajnu i magnetskoj levitaciji, pri kojoj vertikalno orijentisana lopatica vetro-agregata „lebdi u vazduhu”, odstranjujući potrebu za ležajevima.
Turbina, naime, deluje putem stalnog magnetnog polja. Ovi stalni magneti sastoje se od „neodymijuma” – retkog metala koji ne gubi energiju trenjem i koristi se za proizvodnju magnetne rezonance, atokom letova u svemir, NASA upotrebljava ove retkezemljane magnete kako bi astronauti zadržali tonus mišića. Takva kombinacija magnetnih komponenti i smanjenje pokretnih delova postrojenja smanjuje troškove održavanja i povećava život turbine. Na negde oko pola milenijuma! Turbina generiše jedan gigavat snage u odnosu na samo petmegavata snage generisane konvencionalnim turbinama, što je dovoljno da opsluži 750.000 domova.
Tvorci turbina, kompanije sa tradicijom dužom od 100 godina, proizvodiće postrojenja od 10 do 100 megavata, zavisno od potrebe kupca. Savkovićeva kompanija očekuje odličan biznis, jer procenjuju da će turbine kupovati države koje plaćaju veoma skupu energiju. Njihove procene su još svetlije za uspeh u Americi. Smatraju da će ove trubine generisati 20 odsto energije u Sjedinjenim Američkim Državama do 2020. godine.
Naruku im ide avet Fukušime i globalni strah od nuklearnih elektrana, kao i prvi problemi sa klasičnim vetrenjačama, pre svega zbog zaštitnika prava ptica, koji sve više upozoravaju na ugroženost letećih vrsta.
– U Hrvatskoj su, recimo, problem šišmiši, koji su zaštićeni zakonom, a vetrenjače ih uništavaju – podseća Savković.
S obzirom na to da se ova čudesa od turbina isplate za 10 godina, inženjeri kažu da nisu skupe –oko 26 miliona dolara za turbinu snage 10 megavata. Savković ima još jedan adut u ruci. Najavljuje da su Amerikanci spremni da 80 odsto proizvodnje presele na Balkan, što da ne i u Srbiju, pa otud njegova poslovna šatl diplomatija po regionu. Nažalost, u Komori nije bilo državnih zvaničnika da to čuju.
Vetar je novac
Milorad Savković je poreklom iz Slavonije, ali je dugo živeo u Vršcu, najevropskijoj tački za korišćenje energije vetra. Kao i čitava Vojvodina, uostalom.
– Sedim u Vršcu, gledam kako duva i mislim se: „Odlično, vetar je novac” – kaže Savković.
Izvor politika.rs
