Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...

Energija iz vode

Supported byClarion Energy opengraph
Supported by ElevatePR Serbia
Supported by SEE Energy News
Supported by Clarion Energy
Supported by Virty Energy
Supported byspot_img

EPS obnavlja 17 postojećih i gradi devet novih mini-centrala čime će povećati godišnju proizvodnju struje sa 52 na 150 miliona kilovat sati. Za taj posao, EPS čeka kredit Evropske banke za obnovu i razvoj od 45 miliona evra.

Po vodnom potencijalu za gradnju malih hidroelektrana, Srbija je među vodećima u Evropi. Kako je on neiskorišćen i imamo samo 31 malu hidroelektranu, EPS je pokrenuo projekat modernizacije postojećih i gradnje novih malih hidroelektrana.

Projekat obuhvata 26 malih hidroelektrana – 17 postojećih, koje će biti obnovljene i vlasništvo su EPS-a, i devet novih na drugim vodoprivrednim objektima, kao što su brane kojima gazduju lokalne samoprave ili “Srbijašume”.

Za taj posao, EPS čeka kredit Evropske banke za obnovu i razvoj od 45 miliona evra.

“U prvoj fazi, 45 miliona evra su za poslove na postojećim objektima. To je projekat koji ćemo, nadam se, pokrenuti veoma aktivno već u ovoj godini”, rekao je generalni direktor EPS-a, Dragomir Marković.

Prvu novu malu hidroelektranu, “Prvonek” na Banjskoj reci kod Vranja, EPS planira da pusti u rad već u septembru. Projektom su obuhvaćena hidropostrojenja na vodotokovima širom Srbije. Najviše lokacija ima na području Niša, Ivanjice, Arilja, Valjeva.

“U Srbiji još pre 20 godina Energoprojekt i Jaroslav černi su locirali 856 lokacija za male hidroelektrane”, rekla je Jovanka Arsić Karišić, predsednica Upravnog odbora Centralno-evropskog foruma za razvoj.

Dokumentacija za sve potecijalne lokacije je spremna. Dosta je zainteresovanih investitora, a i banke koje posluju u našoj zemlji već odobravaju kredite, kako za gradnju, tako i za izradu studije isplativosti posla.

“Ono što je novina je finasiranje upravo tih projekata, odnosno, obnovljivih izvora energije, prvenstveno mini-hidroelektrana i postrojenja za biomasu”, kaže Nenad Lukić iz “Folksbanke”.

Završetkom posla, EPS bi, iz 26 novih i obnovljenih hidropostrojenja, godišnju proizvodnju struje sa 52 miliona povećao na 150 miliona kilovat sati.

Izvor balkanmagazin.com

 

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Slovenija: Udruženje za vetroenergiju poziva na uravnotežene konsultacije o politici

Slovenačko udruženje za vetroenergiju (GIZ) izrazilo je zabrinutost zbog činjenice da se nedavne političke debate o vetroenergiji oblikuju na osnovu događaja koji smatraju neuravnoteženim. Udruženje navodi da se zaključci sa konsultacija u Nacionalnom savetu u junu—na kojima su uglavnom...

Srbija: SAD produžile rok za sankcije NIS-u do kraja septembra

Ministarstvo finansija SAD ponovo je odložilo primenu sankcija protiv srpske naftne kompanije NIS, što predstavlja šesto produženje roka. Prema informacijama srpske vlade, novi mogući datum za primenu sankcija je 26. septembar. Zvaničnici su naglasili da, uprkos tekućim geopolitičkim izazovima, NIS...

Rumunija: Kraj ograničenja cena i povećanje PDV-a izazivaju nagli rast računa za električnu energiju

Računi za električnu energiju u Rumuniji za jul i deo avgusta 2025. godine znatno su viši nego u prethodnim mesecima, zbog više faktora. Talas vrućine povećao je potrošnju jer su klima-uređaji i drugi rashladni uređaji korišćeni u velikoj meri....
Supported byspot_img
error: Content is protected !!