Isporuka transformatora za drugi agregat hidroelektrane „Bajina Bašta“ kasni ali, na Drini se nadaju da će „ABS Minel“ održati obećanje i isporučiti ga 15. maja. Tokom leta remontni radovi i na RHE „Bajina Bašta“
U hidroelektrani „Bajina Bašta“ ovih dana radi se kao u košnici. Revitalizacija drugog agregata ove HE uveliko traje i svi poslovi teku po planu kako bi posle ispitivanja planiranih za avgust „mašina“ bila na mreži početkom septembra.
Najvažniji delovi za montažu su pristigli, a kako u razgovoru za „kWh“ kaže Mijodrag Čitaković, direktor Privrednog društva „Drinsko-Limske hidroelektrane“, završeni su radovi na spirali, stiglo je turbinsko vratilo i poklopac, kao i glavčina rotora. Iako je bilo problema sa turbinskim poklopcem, koji je nedelju dana kasnio, plan je da se sve kasnije, u hodu, nadoknadi i tako anulira dosadašnje zakašnjenje.
– Generator je u fazi završetka, kao i glavno postrojenje – kaže Čitaković. – Imamo, ipak, problem sa transformatorom koji je još u fabrici „ABS Minel“ u Ripnju, a trebalo je da bude završen početkom ili najkasnije sredinom aprila. Prema najavama iz fabrike, isporuka se očekuje oko 15. maja. Transformator će kasniti više od mesec dana, ali nadamo se da ćemo uz paralelni rad i ubrzanom montažom uspeti sve da privedemo kraju kako je i planirano.
Kako ističe naš sagovornik, transformator iz „ABS Minela“ samo je jedan deo i uz istovremeni rad na ostaloj opremi neće biti uticaja na konačan završetak revitalizacije drugog agregata. Ipak, Čitaković, ističe da se već sada pojavljuje problem u kašnjenju pripreme revitalizacije trećeg agregata sa istim isporučiocem opreme.
I treći agregat po planu
– Borimo se i pregovaramo, a treba istaći da je „ABS Minel“ ugovorio posao sa „Andritz hydro“, koji je glavni izvođač, i sada se pokušavaju obezbediti svi uslovi kako se ne bi kasnilo u trećoj fazi modernizacije – objasnio je Čitaković. – Čim se potvrdi garantni probni rad drugog agregata, već krajem septembra počećemo sa revitalizacijom trećeg agregata i tako završavamo prvu polovinu modernizacije HE „Bajina Bašta“. Rezultati modernizacije prvog agregata veoma su jasni, jer je posle revitalizacije za mesec dana rada prvi agregat proizveo ukupno 59,158 miliona kilovat-sati, što je 12,150 miliona kilovat-sati ili 12,6 odsto više nego što su postigli treći ili četvrti agregat. Ako bi se ova dodatna proizvodnja iskazala finansijski i cena kilovat-sata računala po pet evrocenti, prvi agregat je zahvaljujući revitalizaciji, proizveo električnu energiju u vrednosti oko 600.000 evra u prošloj godini. A u prva tri meseca ove godine dodatna proizvodnja na ovom agregatu je oko 200.000 evra, što je rezultat manjih padavina u prvom tromesečju ove godine.
Pripreme za remonte
Osim radova na HE „Bajina Bašta“, plan je da se tokom leta radi remont reverzibilne HE „Bajina Bašta“, kako bi se u narednom periodu održala pogonska spremnost ovog važnog elektroenergetskog kapaciteta. Prema rečima Čitakovića, na RHE „Bajina Bašta“ radiće se rekonstrukcija i zamena strujnih transformatora na postrojenju 220 kV, kao i na transformatoru 160 MVA. Plan je da se radovi na RHE završe do kraja leta.
Direktor PD „Drinsko-Limske HE“ naglašava da su u toku i pripreme tenderske dokumentacije za modernizaciju HE „Zvornik“, koja će biti finansirana iz kredita KfW banke. Konsultanti bi trebalo do 29. aprila da dostave ponude, a urađena je prva verzija pripremne dokumentacije za raspisivanje tendera za nabavku opreme. Plan je da se već do 1. juna dobije saglasnost banke na tendersku dokumentaciju, posle čega će biti objavljen tender. Prvi radovi bi, prema rečima Čitakovića, mogli da krenu početkom 2013. godine, jer se isporuka opreme čeka godinu dana. Povećanje snage četiri agregata za 25 odsto trebalo bi da se završi polovinom ili najkasnije krajem 2016. godine.
– HE „Ovčar Banja“ i „Međuvršje“ kompletno su revitalizovane, a snaga im je povećana sa 13 na 17 megavata, što je više od 20 odsto – objasnio je Čitaković. – U „Ovčar Banji“ već smo završili ispitivanja i potvrđeni su rezultati modernizacije, dok ćemo u maju taj posao obaviti u „Međuvršju“.
Jedan od narednih poslova u PD „Drinsko-Limske HE“ jeste i veliki remont HE „Bistrica“. Tokom prošle godine utvrđeno je da ova HE i nije baš u najboljem stanju, a neophodan je rad na ležajevima, turbinskoj regulaciji i sprovodnom aparatu. Kako kaže Čitaković, urađena je studija opravdanosti za revitalizaciju HE „Bistrica“, a završen je i idejni projekat.
– U toku ove godine moramo izvršiti veliki remont ove HE i podići joj nivo sigurnosti, jer je HE „Bistrica“ jedan od najvažnijih objekata u „Limskim elektranama“. Najveća je i iza sebe ima veliku akumulaciju i od nje zavisi rad svih ostalih u limskom slivu – pojasnio je Čitaković.
Proizvodnja veća od plana
Naš sagovornik kaže da bi već početkom maja trebalo da se zna i rezultat preispitivanja stare projektne dokumentacije za gradnju reverzibilne HE „Bistrica“. Sa rezultatima analize, koja je upoređivala staru dokumentaciju sa današnjim podacima na terenu, tokom maja biće upoznati i poslovodstvo EPS-a i vrh države. Prema ranijim procenama, za gradnju RHE „Bistrica“, snage oko 680 megavata, bilo bi potrebno oko 600 miliona evra. Naš sagovornik ističe da je gradnja ove RHE veoma važna ne samo za Srbiju i naš elektroenergetski sistem, već i za region i Evropu.
Čitaković ne krije zadovoljstvo rezultatima proizvodnje PD „Drinsko-Limskih HE“, koja je prošle godine u ukupnoj proizvodnji EPS-a učestvovalo sa 10 odsto. Tokom prošle godine proizvedeno je 3,87 milijardi kilovat-sati, što je za 26,6 odsto više od plana.
Što se tiče rezultata proizvodnje za prva tri meseca, u PD „Drinsko-Limske HE“ proizvedeno je 984 miliona kilovat-sati, a planiran je 801 milion. Tako je plan proizvodnje premašen za 23 odsto! Najveći rast, od 134 odsto, u odnosu na plan proizvodnje za tri meseca jeste u RHE „Bajina Bašta“, jer je planirano 73 miliona kilovat-sati, a proizveden je 171 milion kilovat-sati. Ostale HE iz PD „Drinsko-Limske HE“ takođe su ostvarile rast proizvodnje u prvom kvartalu ove godine od 10 do 18 odsto. Čitaković ističe i da je popunjenost akumulacija vodom na zavidnom nivou za ovaj period godine, te je RHE „Bajina Bašta“ popunjena 53 odsto, dok su HE „Kokin Brod“ i „Bistrica“ sa čak 95 odsto, a HE „Uvac“ sa 62 odsto. Nema ni problema u pogonskom stanju, a osim revitalizacije drugog agregata, trenutno nema ni remontnih radova.
Minus od kursnih razlika
PD „Drinsko-Limske HE“ jedino je od svih PD za proizvodnju imalo negativan rezultat u finansijskom poslovanju u 2010. godini. Valjan razlog za minus postoji, a u slučaju „Drinsko-Limskih HE“ to su kursne razlike.
– U poslovnim odnosima PD „Drinsko-Limske HE“ su u 2010. godini u dobitku 672 miliona dinara, a u finansijskom poslovanju 261 milion dinara u minusu, ali glavni krivci za minus su krediti u stranim valutama – istakao je Čitaković. – Znači, kredit za RHE „Bajina Bašta“ je u japanskim jenima, kredit u dolarima za transformator i kredit u evrima od nemačke KfW banke. Evro je tokom prošle godine u odnosu na dinar porastao za 10 odsto, dolar 19 odsto, a japanski jen čak 35 odsto. Pozitivno poslovanje „pojele“ su nam kursne razlike i napravile finansijski gubitak, iako su troškovi amortizacije u odnosu na 2009. godinu manji za 137 miliona dinara.
O tome šta znači odnos strane valute prema dinaru, Čitaković slikovito objašnjava da je pre nekoliko dana plaćena rata kredita, a u slučaju da je plaćena nekoliko dana ranije gubitak na kursnim razlikama bio bi 2,7 miliona dinara, odnosno 27.000 evra.
Rade i domaće firme
U revitalizaciju četiri agregata HE „Bajina Bašta“, snage 368 megavata, biće uloženo 75 miliona evra, a od toga 30 miliona evra iz zajma KfW banke, dok 45 miliona evra finansira EPS iz sopstvenih sredstava. Prva faza rehabilitacije HE „Bajina Bašta“ završena je 3. novembra prošle godine. Po završetku revitalizacije, snaga HE „Bajina Bašta“ biće povećana za 13 megavata po agregatu, odnosno ukupno za 52 megavata, a godišnja proizvodnja biće veća za 40 miliona kilovat-sati. Radni vek HE biće produžen za 30 do 40 godina.
Osim austrijske firme „Andritz hydro“ i zaposlenih u HE „Bajina Bašta“, u radovima na revitalizaciji učestvuju i domaća preduzeća. Veliki deo posla rade „Goša montaža“, subotički „ATB Sever“, instituti „Mihajlo Pupin“ i „Nikola Tesla“, „ABS Minel“, „Energoprojekt“, „Elnos“, „Elektroizgradnja“, „Temelj“, GP „Marković“ i Komunalno preduzeće Bajina Bašta.
Izvor balkanmagazin.com
