Za finansiranje infrastrukture u EU do 2020. godine potrebno je uložiti 2.000 milijardi evra. Da bi se to omogućilo, Evropska komisija je predložila način da, zajedno sa Evropskom investicionom bankom, podeli deo rizika velikih projekata sa privatnim investitorima. Taj plan, pod nazivom „Inicijativa projektnih obveznica Evropa 2020“, na javnoj raspravi je do 2. maja, a rejting agencija Fič (Fitch) ga je 27. aprila ocenila kao koristan.
Rejting agencija Fič saopštila je da predloženi način podele rizika sa investitorima može da poveća rejting projektnih obveznica za više stepena, i time olakša finansiranje projekata. Međutim, Fič se nije izjasnio o tome koju ocenu bi na taj način izdate obveznice mogle da dobiju, budući da to zavisi od samih projekata.
„Da li bi taj način opravdao kreditni rejting A kategorije, što je navedeno kao glavni cilj inicijative, teško je utvrditi u ovom trenutku“ , kazao je Olivije Delfur (Olivier Delfour), čelnik grupe za finansiranje infrastrukture i projekata u Fiču.
Kako je navela Komisija, realizacija plana omogućila bi da se poveća sigurnost ulaganja. Projektne obveznice generalno gledano nisu atraktivne na tržištu, a njihovu privlačnost na tržštu jedno vreme je povećavalo osiguranje koje su pružale specijalizovane firme. Ta praksa je zaustavljena zbog krize u svetu, zbog čega je i obim projektnih obveznica, koje omogućavaju veće uključivanje privatnog kapitala u velike projekte, opao.
Evropska investiciona banka i Evropska komisija bi za odabrane projekte davali garancije mehanizmima koji već postoje, čime bi povećale njihovu privlačnost za investitore. Ti mehanizmi su takozvano „kreditno unapređenje“, koje podrazumeva preuzimanje rizika u slučaju nedovoljne količine novca za otplatu duga sa pravom prvenstva. Time se smanjuje rizik, kao i troškovi dugoročnog zaduživanja za promotere projekta koji izdaju obveznice, a izlazi se u susret institucionalnim investitorima poput penzijskih fondova i kompanija za životno osiguranje, koji za ulaganje traže stabilne dugoročne hartije.
Za kredite se koristi sličan mehanizam u okviru postojećih instrumenata za osiguranje pozajmica.
Evropska unija će definisati okvirne uslove za kandidovanje projekata. Evropska komisija i Evropska investiciona banka bi podelile rizik od gubitaka. Učešće EU bi bilo ograničeno na godišnji budžetski iznos .
Predviđeno je da se u junu 2011. godine predlog u potpunosti usaglasi, kako bi bio spreman tokom pripreme narednog višegodišnjeg finansijskog okvira, u okviru kojeg se pripremaju godišnji budžeti Unije i planiraju godišnji troškovi. Namera je da taj način finansiranja počne u potpunosti da se primenjuje 2014. godinei.
U obrazloženju potrebe za takvim načinom finansiranja, navodi se da je neophodno premostiti jaz između potreba za finansiranjem infrastrukture i raspoloživih sredstava.
To je posebno značajno za infrastrukturne projekte, koji iziskuju decenije prihoda da bi se namirili dugovi. Pored toga, period pripreme i izgradnje su dugački, a za to vreme nema prihoda, projekti iziskuju dougoročno fiansiranje, često na više od 25 godina, zbog čega troškovi finansiranja neretko premašuju 20% vrednosti projekta, a nose rizik jer se često grade uz koncesiju.
Zbog toga je tokom izgradnje nosiocima projekta teško da izdaju obveznice.
Sa druge strane, da bi se izbegla zagušenja u infrastrukturi i omogućio razvoj koji EU planira u narednoj deceiji, potrebna su ulaganja između 1.500 i 2.000 milijardi evra u infrastrukturu. Za program transevropske transportne mreže potrebno je 500 milijardi evra, za sektor energetike potrebno je 400 milijardi evra za mreže distribucije i takozvane pametne mreže koje omogućavaju uštede i preciznije merenje potrošnje, a a dodatnih 200 milijardi za prenosne mreže i skladištenje, kao i 500 milijardi evra za proizvodnju energije. Pored toga, više od 200 milijardi evra neophodno je za širokopojasne komunikacijske mreže.
Izvor: EurActiv.rs
