Iako su od Nove godine derivati u Srbiji poskupeli u proseku za oko 15 dinara što zbog akciza, a što zbog rasta cene sirove nafte na svetskom tržištu, Naftna industrija Srbije uspeva da bude korak ispred konkurencije i tako svoje derivate prodaje po nešto nižim cenama.
Tako je BMB od 95 oktana kod NIS-a jeftiniji za dva do tri dinara, evro dizel za dva do četiri, a evro premijum 95 za dva do tri dinara. Istovremeno je dizel D2 jeftiniji za oko tri dinara.
Imajući u vidu dešavanja u Libiji i činjenicu da barel nafte na berzama dostiže i 110 dolara realno je očekivati i nova poskupljenja. S tim što priatne pumpe svoje cene neće korigovati pre nego li to uradi NIS, budući da im je on, kako prometnici sami kažu reper za to po kojoj će ceni točiti gorivo na svojim pumpama.
Osvrnuvši se na region, sada kada je i tržišta derivata i u Srbiji liberalizovano, jasno se vidi da je Srbija treća u regionu po ceni derivata. Jeftinije gorivo imaju samo BiH i Bugarska gde je motorni benzin od 95 oktana 1,15, evodizel 1,22, a dok je u Bugarskoj benzin 1,21, a dizel 1,25 evra. Skuplje gorivo imaju Rumunija, Mađarska, Austrija i sve bivše jugoslovenske republike.
Iako su vozači navikli da su cene na pumpama istog prometnika ujednačene, odnosno ukoliko kod NIS-a lbiar benzina od 95 oktana kotša 124, 50, da će isto toliko koštati na bilo kojoj njihovoj pumpi i u untrašnjsoti i na auto putu. Medjutim, to više nije tako i kompanije su se ame opredilele za raznolikost cena na svojim pumpam najpre iz razloga prometa.
U NIS-u potvrdjuju da su od marta krenuli s sistemom diferencijanih cena (različite cene od jedne do druge NIS-ove pumpe) te da se to primenjuje u svih šest regiona u Srbiji. Ovakve cene se formiraju u skladu s uslovima koji postoje na određenom delu tržišta.
NIS koji u Srbiji posluje po srpskom zakonodavstvu će se truditi i ubuduće da u oštroj konkurenciji i dalje ostane najprivlačniji za potrošače, odnosno da mu cene na pumpama budu konkurente. S tim što je nerealno očekivati da će uopšte dolaziti do pada cena derivat s obzirom na to da se i dalje očekuje rast cene crnog zlata.
Jedino što bi moglo uticati na smanjenje cena je da se država kada bude 1. juna bile akcize prilagodjavala preporukama Evropske komisije, buduće da sadašnje (dvojne) krše Sporazum o stabilizaciji i prdiružvianju i član Energetske zajednice da se odrekne dela akciza što je inače praksa zemalja kod kojih često dolazi do skoka cena goriva.
S izmenom akcizne politike na koju smo se obavezali do juna akcize će se, kako se očekuje, vratiti na nivo pre Nove godine kada su za dizele iznosile 30,4 dinara a za benzine 44,7 dinara i uvećati za iznos inflacije u prošloj godini od oko 10,3 odsto. U tom slučaju će akcize za sve motorne benzine iznositi 49,3 dinara po litru, a za dizele 33,6 dinara.
Po toj računici trebalo bi da poskupi domaći benzin za oko 4,3 dinara, dok će euro premijum od 98 oktana pojevtiniti u proseku za oko 20 para. Domaći dizel D2 će pojeftiniti za oko 1,4 dinara, a evro dizel će se točiti po ceni nižoj za oko 3,4 dinara.
Nove kalkulacije pokazuju da će s izjednačenim akcizama uvećanim za rast cena na malo u 2011. godini priliv u budžet biti oko 77 milijardi dinara uzimajući u obzir prošlogodišnju ukupnu potrošnju goriva koja je iznosila oko 2,2 miliona tona.
Izvor mcp.rs
