Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaZoran Rajović, direktor...

Zoran Rajović, direktor PD „Elektrodistribucija Beograd“, Sve promene radi efikasnosti

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Investicioni i planovi rekonstrukcija u ovoj godini revidirani, ali povećano angažovanje za uvećanje dobiti. – Sistematičnost u naplati

„Elektrodistribucija Beograd“ ima odličan elektrodistributivni sistem, sa podjednako kvalitetnim transformacijama i mrežom, kao i najsavremenijom informatičkom opremom za upravljanje i kontrolu njihovog rada. Takođe, EDB ima i izuzetno kvalitetan kadar, koji se neprestano usavršava kako bi što uspešnije mogao da primenjuje savremena tehnička rešenja i nove tehnologije. Uz činjenicu da je EDB sastavni deo jednog šireg proizvodno – distributivnog i poslovnog sistema, kakav je JP EPS, što mu obezbeđuje stabilnost uslova privređivanja, ova dva kvalitativa daju za pravo svima koji  „Elektrodistribuciju Beograd“ smatraju ozbiljnom i perspektivnom kompanijom, koja može da bude garant stabilnom snabdevanju potrošača električnom energijom i da stvara pretpostavke za budući razvoj elektrodistributivnog sistema u svim postojećim i budućim obodnim naseljima oko centralnih gradskih opština glavnog grada Srbije.

Ovako o EDB – u govori Zoran Rajović, direktor Privrednog društva  „Elektrodistribucija Beograd“, ne osporavajući pritom da, uz niz odličnih karakteristika, EDB ima i  „slabih tačaka“, kojima je novoimenovano rukovodstvo ovog preduzeća, kao i JP EPS – a, dalo prioritet u angažovanju. Za naš list Rajović je govorio o potrebi jačanja ED sistema u pojedinim delovima grada i naročito obodnim naseljima, šta se mora hitno graditi, a šta od objekata i mreže rekonstruisati, ali i o kadrovskim promenama, koje su zavredele određenu pažnju, kao i o sistematskom radu na sprečavanju i sankcionisanju zloupotreba i korupcije.

Odlična naplata, a veliki dug

Pre svega, valja podsetiti da je  „Elektrodistribucija Beograd“ prošle godine imala najbolje ostvarenje u naplati među distributivnim PD EPS – a, prebacivši fakturisanu realizaciju za 0, 74 indeksna poena. U ovom procentu sadržan je podatak da je EDB uspeo da uz zbirni iznos mesečnih faktura naplati i deo starog duga, ali i činjenica da je tri poslednja meseca 2012. Godine naplaćivao više od fakturisanog, u decembru čak 14 odsto iznad za taj mesec očitane potrošnje.

– Naplata potraživanja od kupaca za nas je i prvo i poslednje slovo azbuke poslovanja. Ako nema naplate, nema ni sredstava za održavanje ED sistema, a kamoli za njegov razvoj, a nema ni izmirivanja obaveza prema proizvođačima uglja i električne energije u sistemu EPS – a, koji najveći deo svoje proizvodnje plasiraju preko distributivnog sistema, odakle očekuju adekvatnu novčanu satisfakciju za isporučeni proizvod. Takođe, šalteri distribucije su širom otvorena vrata EPS – a i svake distribucije, kroz koja se vidi naš ukupan odnos prema ciljevima sopstvene poslovne politike, prema kupcima, ako hoćete, svim građanima Srbije, i prema ukupnom društvenom, pravnom i ekonomskom poretku. Zato nije dovoljno imati samo dobar informacioni sistem, brze odgovore na sva pitanja kupaca ili osmeh na licu iza šaltera. Sve to jeste važno, ali samo u smislu ako sve vodi ostvarenju cilja da kupac bude zadovoljan. Na tome mora neprestano da se radi – kazao je Rajović.

Nažalost, uprkos odličnoj naplati u 2012. Godini EDB, kao ni ostala PD ED, nije uspeo da smanji iznos nagomilanih potraživanja od kupaca. Dobra naplata tzv. Tekuće potrošnje nije iznedrila poboljšanje odnosa onih kupaca koji godinama ne plaćaju račune za struju. Rajović navodi da kupci EDB – u ukupno duguju 18 milijardi dinara, ali i da je 80 odsto toga duga nagomilalo samo 10 odsto od ukupnog broja potrošača koje električnom energijom snabdeva ovo PD.

– Poseban problem je naplata od preduzeća u restrukturisanju i velikih javnih sistema. Bez odgovarajućih mera Vlade Srbije i resornog ministarstva, ove dugove praktično nije moguće naplatiti. U tom pogledu ohrabruju nagoveštaji da će resorno ministarstvo ponuditi odgovarajuće rešenje, kojim će se velikim dužnicima pomoći da otplaćuju nagomilane dugove, a elektrodistributivnim preduzećima i JP EPS – u da smanje minuse na svojim računima – istakao je Rajović i dodao da je za naplatu uopšte najvažnije da se održava kontinuitet napora distributera i da se sistematski primenjuju sve zakonom dozvoljene mere prinudne naplate, kako u eventualnom vakuumu kupci ne bi dolazili na ideju da mogu da izbegnu inkasante.

Kasa odmerila planove

Iz mnoštva pitanja o informatičkom  „utezanju“ celog ED sistema u Beogradu, popravljanju naponskih prilika, planovima izgradnje i rekonstrukcije objekata i mreže, odabrali smo jedno, koje nam je nametnuto iz dnevne štampe. Reč je o tome da je Rajović najavio da će se ove godine graditi samo jedna nova trafostanica 110 kilovolti, i to na Novom Beogradu u Bloku 32. Znajući da je planu bila i  „stodesetka“ na  „Autokomandi“, pitali smo ga da li to znači da se od ove potonje odustalo.

– Nije se odustalo – kazao je Rajović. – Samo, u finansijskom stanju u kakvom JP EPS jeste i u kakvom su sva njegova zavisna privredna društva, manjak u kasi sve nas je primorao da revidiramo planove i opredelimo se za zaista najneophodnije. Trafostanica na  „Autokomandi“ jeste potrebna, ali odlaganje njene izgradnje neće ugroziti sigurnost snabdevanja kupaca električnom energijom u tom delu grada. Tim manje što smo prošle godine rekonstruisali  „stodesetku“  „Beograd 13“ na Voždovcu, preko koje će se snabdevati ne samo stanovnici novog naselja na prostoru bivše Kasarne, nego i ostalih delova Voždovca, Banjice i podavalskih sela. Ove godine izgradićemo još jednu TS, ali na srednjem naponu, i to u naselju Železnik. Na ovom istom naponskom nivou rekonstruisaćemo tri TS, kod Tehničkog fakulteta, u Ralji i Padinskoj Skeli. Sve to zajedno naši su najvažniji projekti u ovoj godini.

Rajović je naveo da će se, takođe, renovirati trafostanice u naseljima na levoj obali Dunava, u Obrenovcu, Mladenovcu, Grockoj, Barajevu i Sopotu, ali i da će se sukcesivno zamenjivati drveni stubovi betonskim, jer kvalitet ED sistema zavisi i od toga kakvi stubovi drže elektrovodove.

Nismo propustili da ga pitamo da li EDB ostaje pri planu EPS – a da od preuzetih  „stodesetki“ od EMS – a distribucije u ovoj godini rekonstruišu samo po jednu. (To preuzimanje obaviće se kada se nađe rešenje u skladu sa Zakonom o javnoj svojini, o čemu takođe pišemo u ovom broju našeg lista.) Podsetivši da je EDB najspremniji od svih PD ED za preuzimanje visokonaponskih TS ( „Elektrovojvodina“ preuzela je ove TS još pre 30 godina) , Rajović je kazao da je ocena Direkcije EDB za upravljanje ED sistemom da bi hitno trebalo rekonstruisati barem dve od osam TS koje se preuzimaju. Finansijsko stanje, međutim, i u tom poslu određuje meru, tako da će izdržljivost jednog od ključnih objekata na 110 – kilovoltnom naponu morati u narednom periodu da se stavi na probu. Reč je o  „stodesetki“ preko koje se snabdeva uži centar grada.

Kada smo ga pitali o borbi protiv korupcije i zloupotreba, Rajović nije ni pokušao da opovrgne postojanje ovakvih postupanja. Naprotiv, kao čovek sa višegodišnjim elektroinženjerskim stažom u sistemu EPS – a, iz prve je rekao da se sve stavlja pod lupu i da milosti ni prema kome nema, posebno ne prema rukovodiocima, koji stavovima i ponašanjem utiru put ostalima, dobar ili loš. Takođe, tvrdio je da u EDB – u nema protivljenja osnivanju novih privrednih društava operatora distributivnog sistema i snabdevača. Zaposleni u EDB – u smatraju, prema njegovim rečima, da oni ostaju to što jesu i da na njihov status nikako ne može nepovoljno da se odrazi to što će se na viši nivo izvesti upravljačka funkcija u distributivnom sektoru EPS – a.

Rajović je posebno istakao da su zaposleni u EDB – u i te kako zainteresovani da njima, pa i svima u EPS – u, bude bolje, da se efikasnije radi, bolje zarađuje i da se umesto manjka u kasi, na kraju godine izračunava profit.

Kadrovske promene

– Tačno je da sam ubrzo posle imenovanja napravio nekoliko kadrovskih promena, i to pre svega u onim delovima preduzeća koji su najviše bili na udaru kritike javnosti ili od kojih je umnogome zavisio krajnji efekat naših napora da stvari brže menjamo i popravljamo. Kažete da te kadrovske promene nisu izazvale širi odjek u beogradskoj javnosti. Pa, ja ne vidim razloge da izazovu. Svi ljudi koje sam imenovao ili predložio za imenovanje imaju godinama sticano iskustvo u EPS – u ili samom EDB – u, vrsni su stručnjaci i neguju izuzetno korektne odnose prema ljudima. To je ono što ja želim da promovišem – istakao je Rajović.

Izvor Kwh

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Region JIE: Cene električne energije kretale su se između 66 i 91 evra evra/MWh u 19. nedelji

  U 19. nedelji cene električne energije u regionu jugoistočne Evrope porasle su u odnosu na prethodnu sedmicu, u proseku za 25%, usled veće potražnje za električnom energijom, pada proizvodnje energije vetra i povećanja cene fjučersa za emisije CO2. Većina tržišta dostigla...

Hrvatska: Neto proizvodnja električne energije dostigla 1,46 TWh u martu

Neto proizvodnja električne energije u Hrvatskoj u martu 2024. iznosila je 1.457 GWh, što je za 13,4% manje u odnosu na mart prošle godine (1.682 GWh), pokazuju podaci Državnog zavoda za statistiku. U martu je u hidroelektranama proizvedeno 782 GWh električne...

Rumunija: Neto profit Hidroelektrike dostigao 265 miliona evra u prvom kvartalu

Rumunska hidroenergetska grupa Hidroelektrika u prva tri meseca 2024. godine beleži pad operativnih i finansijskih rezultata u odnosu na isti period 2023. godine. Operativna marža Hiroelektrike i neto marža smanjene su za 2 odsto, odnosno 1 odsto u poređenju...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!