Tronedeljna borba sa ekstremno niskim temperaturama, snegom i ledom pokazala je da je „Elektroprivreda Srbije“ stabilan energetski sistem, a zaposleni u kompaniji najvredniji resurs – kaže za novi februarski broj „kWh“ Zoran Manasijević, pomoćnik generalnog direktora EPS – a za tehnički sistem, sagledavajući sve izazove i postigute rezultate tokom ledenih dana. – Potvrđeno je da EPS ima najbolje radnike i zaista nijedan deo našeg elektroprivrednog sistema nije zakazao počev od kopova, termoelektrana, hidroelektrana do distribucija. Svi su bili na visini zadatka. Retko koja kompanija ima tako dobre radnike.
Manasijević ističe i da je do sada neuobičajeno hladna zima došla kao nastavak višemesečne suše i smanjenog dotoka na rekama. To je bio dodatni problem, jer su hidroelektrane veoma malo proizvodile i sav teret u većem delu 2011. Godine bio je na rekordnoj proizvodnji uglja i termoelektrana na lignit. On kaže i da su prvi alarmi „zazvonili“ još u novembru, kada su se na sušu nadovezali magla i hladnoća.
– Ledeni talas počeo je 26. Januara i trajao je naredne tri nedelje, a temperature su se spuštale i do minus 30 stepeni Celzijusa. Sistem EPS – a je i tada, i pored svih problema, pouzdano radio. Sve interne mere koje u kritičnim situacijama godinama koristimo u EPS – u u jednom trenutku nisu bile dovoljne – objasnio je Manasijević. – Rad protočnih HE bio je sve manji, a smanjila se i mogućnost proizvodnje iz akumulacionih HE. U jednom trenutku smanjile su se i zalihe uglja na deponijama TE, a prateća srpska infrastruktura postala je „usko grlo“ za dopremu mazuta. I potrošnja električne energije rasla je iz dana u dan, nije se pribeglo najgorem scenariju kao što su restrikcije, a prognoze o poboljšanju vremenskih prilika stalno su odlagane. Kao dodatna teškoća pojavio se i led na rekama koji je ugrozio ne samo rad HE, već i rashladnih sistema u TE.
Svi kapaciteti EPS – a bili su spremni za zimu. To pokazuje i pouzdanost rada termoblokova u ovoj ledenoj kampanji od čak 96, 7 odsto. Ali, to je bilo nedovoljno. Kako Manasijević kaže, pojavio se raskorak između energije koja se troši i proizvodnje sa standardnim zimskim uvozom. Usledilo je, stoga, obraćanje državi kako bi se razumno smanjila potrošnja i pomoglo oko mogućnosti za uvoz dodatnih kilovat – sati. Država nam je izašla u susret i to kroz apele za štednju i dve uredbe Vlade Srbije. Efekata od apela za štednju struje, međutim, nije bilo. Ograničenje isporuke snage i energije industrijskim potrošačima dalo je rezultate, ali mnogo manje od „buke“ privrednika o izgubljenoj zaradi.
Izvor EPS
