Od 10. oktobra na Beogradskom sajmu pod pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštiote životne sredine, a pod sloganom „ Priključi se“, u toku je i danas se zatvara 8. Međunarodni sajam energetike i 9. Međunarodni sajam zaštite životne sredine ECOFAIR,. uz učešće 250 izlagača, dvadeset iz stranih zemalja.
To su kompanije koje se bave proizvodnjom električne ene rgije, uglja i drugih energenata, obnovljivim izvorima energije i zaštitom životne sredine. Ovogodišnja manifestacija koju je otvorila Zorana Mihajlović, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine obogaćena je učešćem banaka koje će ponuditi preferencijalne kredite namenjene povećanju energetske efikasnosti, obnovljivim izvorima energije i oblasti zaštite životne sredine u lokalnoj samoupravi. Novinu predstavlja i učešće društveno odgovornih kompanija koje prepoznaju značaj zaštite životne sredine i u ovu oblast ulažu značajna sredstva.
Na ovogodišnjem Sajmu zapaženo učešće imalo je i Privredno društvo TE- KO Kostolac, a o aktuelnim dešavanjima i planovima daljeg razvoja ove sve uspešnije kompanije posetioce i novinare upoznao je direktor Dragan Jovanović.
– Kada smo pri formiranju Privrednog društva 2006. godine razgovarali o misiji i viziji naše kompanioje, tada smo kao osnovne elemente vizije postavili ciljeve da u srednjoročnom periodu pokušamo da sve naše energetske kapacitete izvedemo na projektovane nivoe i da dizanjem efikasnosti svih postrojenja izadjemo na projektovane vrednosti. Sa zadovoljstvom mogu da kažem da smo na domak tog cilja, nismo ga postigli u potpunosti, ali imajući u vidu činjenicu da je paket projekata u poodmakloj fazi koji treba da dovede do ovog cilja govori nam da je došlo vreme kada moramo ozbiljno da razmišljamo o tome da i samu viziju Privrednog društva revidiramo i da sami ciljevi dobijaju malo drugačiji oblik.. Želeo bih da vam danas govorim o osnovnim elementima razvojne komponente Privrednog društva i o osnovnim razmišljanjima u pravcu budućeg razvoja. Naše Društvo se snabdeva ugljem sa Površinskog kopa „Drmno“ na kome se trenutno osstvaruje proizvodnja nešto više od planirane. Prošle godine umesto 7,6 miliona, ostvarena je proizvodnja od 9, 2 miliona tona, dok se otkrivka primakla cifri od 40 miliona kubnih metara što je za Kostolac dobar rezultat. Sa takvim proizvodnim pokazateljima može se reći da ulazimo u planirane investicije za budućnost. Ono što planiramo u investijama, to su na resursima dodatni sistemi za iskopavanje otkrivke i uglja i njihov transport, a ono što nam je stalni zadatak, to je proces predodvodnjavanja. jer opšte je poznato da kop „Drmno“ spada u zavodnjene kopove, i ono što je jako važno, to je izrada i nabavka dodatne opreme za proširenje postojećih kapaciteta i izlazak na tih, mi kažemo 12 miliona tona, a zapravo to će biti ona količina koja bude dovoljna za snabdevanje postojećih kapaciteta i jednog novog energetskog bloka.
– Mi intenzivno radimo na istraživanju takozvanog zapadnog dela kostolačkog geološkog basena, popularno zvanog „ Dubravica“ gde u prethodnim istraživanjima imamo podatke da tamo postoje geološke reyerve od oko 400 miliona tona uglja, a što je interesantno, istraživanja su pokazala da iznad uglja postoji isto toliko i kubnih metara kvalitetnog šljunkovitog materijala koji će moći da se koristi za građevinsku industriju Srbije. Narvno, ništa od ovog ne bi moglo da se radi bez neprestanog ulaganja u tehnologiju očuvanja životne sredine, to je pre svega savremeni način odlaganja pepela iz termoblokova na lokaciji „ Ćirikovac“. To je stalni process rekultivacije degradiranih površina kao posledice kopanja uglja, i ono što nas stalno prati i sa čim živimo, to je Arheološko nalazište Viminacijum koje svake godine napreduje, samim tim i naša uloga u njegovom napredovanju je sve veća i veća.
– U sklopu ovih projekata koje radimo u poodmakloj fazi je rekonstrukcija, revitalizacija i zamena elektrofilterskih postrojenja na energetskim blokovima što značajno dovodi u evropske standarde procenat letećeg pepela u dimnim gasovima. Energetski gledano, Kostolac se sastoji od dve energetske lokacije- dve termoelektrane sa 4 bloka ukupno isnstalisane snage od 1000 megavata koji su prošle godine prvi put proizveli preko 6 milijardi kilovat sati, ili 15 procenata od ukupno proizvedene električne energije u Srbiji.
– Šta je to koncepcija sa kojom idemo u naredni period? To je rekonstrukcija i produženje radnog veka Bloka A2 u koji tek treba da ulazimo, adaptacija oba bloka u Termoelektrani „Drmno“ sa rekonstrukcijama elektrofiltera na blokovima B1 i B2, u tome smo već u značajno poodmakloj fazi. Blok dva završavamo ove godine, B1 je u kompletnom obimu posla predviđen za 2014. godinu, i izgradnja kompletnog sistema za odsumporavanje dimnih gasova u TE- Drmno što je ujedno i najveća ekološka investicija u ovom Privrednom društvu. Pored toga i izgradnja infrastrukturnih objekata, železničke pruge i pristaništa na Dunavu koje su najviše u funkciji postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova.
Koncepcija nove energije
– Koncepcija nove energije ili razvoja podrazumeva period do neke projektovane 2054. godine kada treba da se poklopi kraj životnog veka postojećih resursa, odnosno kopa „Drmno“, a istovremeno i radni i životni vek blokova termoelektrana A i B. Produženje radnog veka koje je već u toku je izgradnja novih blokova. Mi smo u srednjoročnom planu razvoja EPS-a viđeni sa novim blokom posle 2020. godine, međutim, najnoviji trendovi u investicionom planu i sagledavanju investicija u Elektroprivredi Srbije govore da ta investicija može da bude značajno ranije, već 2014. godine, što bi stvorilo uslove da ako se ispuni srednjoročni plan, da A elektrana 2024. godine završi svoj životni vek, onda se stvaraju uslovi za izgradnju još jednog bloka od 350 megavata što bi bilo dovoljno za okončanje pitanja resursa i rada blokova do te 2054. godine. To je jedna od koncepcija koju Kostolac nudi Elektroprivredi i Ministarstvu energetike i ukupno Vladi Republike Srbije kao investicioni potencijal za naredni period, naglasiop je direktor Jovanović.
Izvor Danas
