Proračun stabilnosti kosina ima veliki značaj u svim fazama eksploatacije neke mineralne sirovine. Što je stepen istraženosti fizičko-mehaničkih svojstava mineralne sirovine veći, utoliko je i pouzdanost dobijenih rezultata veća, a samim tim i ceo tok daljih radova. Mećutim, često se dešava da se ova vrsta analize neopravdano izostavlja ili se radi sa veoma niskim stepenom kvaliteta, što uglavnom za posledicu ima velika novčana izdvajanja u kasniju sanaciju površinskih kopova i oštećenih mašina. AUTORi ove studije su MR BRANKO PETROVIĆ (RB „KOLUBARA”, LAZAREVAC ), ZORAN RADISAVLjEVIĆ (GEOING GROUP, BEOGRAD) I DRAGAN MILOŠEVIĆ (TERRAGOLD&SO, BEOGRAD)
U Rudarskom basenu „Kolubara” u poslednjih desetak godina prisutna su neprimerena dešavanja koja su za posledicu imala rušenje kosina površinskih kopova, ponekad čitavih odlagališta ili uglavnom većih oštećenja opreme.
U 2006. godini 80 miliona metara kubnih odložene mase unutrašnjeg jalovišta površinskog kopa Polje „B” pokrenulo se i zatrpalo etaže na otkrivci i uglju i tako onemogućilo normalan proces proizvodnje, što je bila posledica nestručnog rada koji se uglavnom zasnivao na improvizaciji.
Nedovoljno poznavanje fizičko-mehaničkih parametara pokrenute mase i izostanak stručne analize stabilnosti kosina tokom sanacije srušenog odlagališta za posledicu je 2009. godine imalo ponovno rušenje odlagališta, koje do danas nije sanirano i van upotrebe je.
Tokom 2009. godine radovi na otkopavanju masa starog unutrašnjeg odlagališta površinskog kopa Polje „D” (Istočna kipa) doveli su do oštećenja rotornog bagera G-9. Bez prethodnih provera, a u uslovima nedovoljne istraženosti materijala koji se otkopavao, bager je bio izložen mnogostrukim udarima tih odloženih masa.
Slična situacija desila se u zoni severne kosine površinskog kopa Polje „D” i 2011. odine, kada je došlo do oštećenja rotornog bagera G-3.
Spoljašnje odlagalište površinskog kopa Polje „B” sredinom 2013. godine u zoni sela Junkovac, usled velikog ruča koji je izazvao pokretanje više od 20 miliona metara kubnih odložene mase, ugrozilo je nekoliko domaćinstava koja su se nalazila u toj zoni. Analizirajući uzroke koji su doveli do pokretanja masa, došlo se do zaključka da je određivanje geometrije, kako parcijalne, tako i i generalne kosine, urađeno na veoma niskom nivou, što je rezultiralo dešavanjima na terenu.
Kako autori zaključuju, namera rada nije da se kritikuje rukovodstvo Rudarskog basena „Kolubara”, već da se budući radovi obavljaju po načelima struke i nauke, dovodeći improvizaciju na najmanju moguću meru. Time će se velika novčana sredstva usmeriti na unapređenje celokupnog procesa eksploatacije, a ujedno će se povećati sigurnost svih činilaca procesa eksploatacije uglja u „Kolubari”.
Izvor; RBK
