Da li se u obnovljivim izvorima energije zaista krije na desetine hiljada novih radnih mesta, kako je i rekao ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić? Upućeni kažu da su investicije u ovu oblast poželjne, ali da se ni u kom slučaju ne može govoriti o enormnom upošljavanju. Najviše radnih mesta moglo bi biti najpre u oblasti biomase, zatim geotermalnih izvora, pa tek onda kod solarne energije, vetrenjača i malih hidroelektrana, za šta su investitori najviše i zainteresovani. Inače, jedan vetropark zapošljava tek jedno, dvoje ljudi koji ga kompjuterski nadgledaju.
Posebno je pitanje ko danas u Srbiji može da plati kilovat dobijen iz obnovljivih izvora koji je značajnije skuplji od onoga proizvedenog na postojeći način od uglja i iz hidroelektrana. U najavi izgradnje elektrane na solarni pogon na jugu Srbije navedeno je da će njihov kilovat koštati 23 evrocenta, a trenutna cena struje je oko četiri evrocenta. Da se i ne pominje da je neizvesno koliko će još cena struje biti socijalna kategorija.
Nikola Rajaković sa Elektrotehničkog fakulteta na pitanje koliko je realna najava da obnovljivi izvori otvore desetine hiljada radnih mesta, kaže da je to izvodljivo, ali se može očekivati tek pošto investicije zažive u pravom smislu. Sada je previše papira, suvišnih procedura, a ako je državi zaista stalo do „zelene” energije i otvaranja novih radnih mesta, administracija bi morala potencijalnim investitorima po ubrzanom postupku i na samo jednom šalteru da izdaje sve neophodne dozvole. Po njegovoj oceni, uložen je napor, jer je shvaćen značaj čiste energije.
Portparol Srpskog Udruženja za energiju vetra „Sevea” Maja Turković, kaže da su glavne prepreke za gradnju vetroparkova, otklonjene novim zakonom o energetici iz jula 2011. godine.
– Ostalo je nekoliko pitanja koja bi trebalo rešiti podzakonskim aktima. Po važećem Zakonu o energetici, vlada ima obavezu da donese ova podzakonska akta u roku od četiri meseca od stupanja zakona na snagu, što znači do 1. decembra – pojašnjava Turković.
Uredbama, odnosno ovim podzakonskim aktima trebalo bi da se regulišu uslovi i model ugovora o otkupu električne energije od povlašćenih proizvođača, indeksiranje cene otkupa struje u skladu sa inflacijom u evrozoni. Turkovićeva potvrđuje da pojedini investitori počinju sa izgradnjom prvih vetroparkova početkom 2012. godine. Kompanija „Energovind” iz Vršca dobila je građevinsku dozvolu za izgradnju trafostanice u sklopu kompleksa vetroparka „Plandište”, čiji se početak radova očekuje već krajem ove godine.
Aleksandra Damnjanović-Petrović, pomoćnik Ministra životne sredine i prostornog planiranja, očekuje da će izgradnja prvih vetroparkova početi sledeće godine.
Zakonske prepreke za dobijanje dozvola su konačno otklonjene izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, a graditelji prvih vetrenjača u Srbiji moći će da preskoče komplikovane imovinske procedure pošto su one za njih prilično pojednostavljene.
– Nema potrebe da kao ostali investitori pretvaraju poljoprivredno zemljište u građevinsko, jer je izvesno da će njive na kojima je planirano postavljanje vetrenjača, posle instaliranja stubova moći i dalje da se obrađuju. To znači da će poljoprivrednici biti sprečeni da na njima rade samo dok se vetrenjače postavljaju. U nizu tih olakšica data im je mogućnost da samozakupe njive, ali moraju imati saglasnost Ministarstva poljoprivrede, kaže ona.
Proces izdavanja građevinskih dozvola je isti kao i za sve druge investitore, a da bi uopšte dobili taj papir, preduslov je da postoji prostorni plan u kome je ucrtana gradnja vetroparkova i oni moraju da se grade pod najrigoroznijim uslovima, naglašava sagovornica Politike.
Država želi da kontroliše, naglašava, proces od početka do kraja, a u administrativnom smislu je učinila sve da taj posao ne bude komplikovan.
– Reč je o izuzetno skupim investicijama. Više američkih, kanadskih, italijanskih firmi je u postupku realizacije projekata na području Vojvodine i mislim da im je Pokrajinski sekretarijat za građevinske poslove već izdao građevinske dozvole, kaže Damnjanović-Petrović.
Ona ukazuje da istraživanja i ispitivanja gde i pod kojim uslovima mogu da se postave vetroparkovi traju izuzetno dugo. Ponekad i do tri godine zbog strogih ekoloških uslova gde se meri prelet ptica, ugrožavanje eko-sredine, brzina vetra…
U Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja objašnjavaju da se za mini-hidroelektrane do dva megavata ne plaćaju nikakve takse, a za one većeg kapaciteta radi se procena uticaja na životnu sredinu i samo ukoliko se ta mini-hidroelektrana gradi na zaštićenom prirodnom dobru plaća se naknada.
Izvor politika.rs
