Kada je početkom godine potpisan prvi ugovor za proizvodnju biogasa u Blacu u visini od 1,5 milion dolara, tako đto će se izgraditi postrojenje koje će opremiti jedna firma iz američke države Viskonsin, o ovoj “zelenoj” eneregiji se kod nas još veoma malo čulo. Tek da se biogasom mogu puniti elektrane i energane koje porizvode struju i toplotnu energiju, kao i da automobili mogu da idu na to gorivo. Farma goveda u Blacu čija je osnovna delatnost proizvodnja mleka, tako će značajno zadovoljiti svoje potrebe za energijom u tehnološki zaokruženom i ekološki obnovljivom ciklusu. Ali to je samo početak – do kraja godine bi trebalo kod nas da prorade još dva manja, a možda i jedno veliko postrojenje koje će pokretati biogas, a ukupna vrednost ulaganja procenjuje se na oko 10 miliona evra.
Biogas bi prema ciljevima iz Direktive Evropske unije do 2020. godine trebalo da bude važan sastavni deo od oko 20 posto ukupne potrošnje primarne energije iz obnovljivih izvora u Uniji, kao i da učestvuje u barem 20 posto proizvodnje električne energije. Srbija koja sledi politiku EU, mora da razmišlja i o proizvodnji “zelene” energije uz pomoć biogasa, a u tome, iako je sve još uvek u povoju – prednjači Vojvodina.
– U poslednje vreme veliki industrijski proizvođači pokazuju ozbiljno interesovanje za proizvodnju biogasa i u toku su razgovori sa dva investitora koji žele da ulažu u postrojenja – kaže Radoslav Striković, pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine za “Dnevnik”. – U kontaktu smo sa italijanskim i nemačkim firmama koje prave i opremaju postrojenja, i koji bi za velike farme goveda i svinja, a među zainteresovanim je i “Neoplanta”, mogle da instališu potrebne kapacitete. To nije jeftina tehnologija i nije svejedno da li postrojenja proizvode električnu ili toplotnu energiju. Tražimo i lokacije za stanice biogasa i zbog toga smo na vezi sa lokalnim samoupravama, naročito u Banatu: sa Kikindom, Mokrinom, Belom Crkvom…
Prema Strikoviću, investitorski ulog po postrojenju na biogas bio bi od 2,5 do 4 miliona evra.
– Najbitnija u proizvodnji biogasa je količina supstrata sa njiva koji može potencijalno da se obezbedi u Vojvodini, tako da se kombinuje sa stajnjakom, i to nije nikakva naučna fantastika – kaže profesor Milan Martinov sa Fakulteta tehničkih nauka, autor studije o mogućnostima proizvodnje i korišćenja biogasa na teritoriji Vojvodine koju je naručio Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine. Prema proceni profesora Martinova, kilovat električne energije spreman za potrošnju koji je nastao porizvodnjom biogasa košta 16 evrocenti, a celokupna investicija za postrojenje od jednog megavata izlazi negde oko tri miliona evra. – Uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj obezbedili smo kreditnu liniju za finansiranje projekata izgradnje postrojenja za proizvodnju biogasa – predočava nam Aleksandar Savić, menadžer Erste banke. – Bitno je da zainteresovani za ovaj vid ulaganja imaju sopstvenu proizvodnju silaže i prinos po hektaru koji bi omogućio isplativost te tehnologije. Krediti se odobravaju na 12 godina i ne tražimo osiguranje hipotekom, ali uslovljavamo sopstveno učešće proizvođača odnosno investitora od 25 posto, tako da bude zainteresovan da projekat uspe i da u tome ide do kraja. Osim toga, odobravamo grajs period i mogućnost otpisa 15 posto sredstava ukoliko proizvodnja biogasa uspešno krene.
Savić očekuje da će do kraja godine biti instalisana dva postrojenja snage od jednog megavata, a ima izgleda da se završi i jedno veliko postrojenje od tri puta po jedan megavat.
Poseban značaj proizvodnje i korišćenja biogasa je sprečavanje emisije metana, gasa koji utiče na povećanje efekta staklene bašte (njegov intenzitet je čak 23 puta veći od ugljen-dioksida). Korišćenjem biogasa kao goriva, ne samo što može da se proizvede električna ili toplotna energija, ili pogonsko gorivo za motore sa unutrašnjim sagorevanjem, nego se smanjuje rasprostiranje neprijatnih mirisa i sprečava zagađenje zemljišta i podzemnih voda “reciklažom” stajnjaka sa stočnih farmi. S energetskog aspekta, biogas se smatra najpovoljnijim gorivom: motorno vozilo koje “ide” na biogas dobijen korišćenjem supstrata proizvedenog na jednom hektaru (mahom od silaže kukuruza), može da pređe više kilometara nego kada koristi druga goriva proizvedena s iste površine. Ipak, taj energetski potencijal sa poljoprivrednih površina je ograničen – vodi se računa da se time ne ugrozi proizvodnja hrane.
Na osnovu podataka o broju stoke na većim farmama u Vojvodini, ekipa sa FTN-a izračunala je da potencijal proizvodnje biogasa od stajnjaka u vidu instalisane snage elektrane sa motorom, sada iznosi 17 megavata. U skoroj budućnosti očekuje se značajno povećanje stočnog fonda u Vojvodini, a posebno na većim farmama. Kada se koristi dodatni supstrat za proizvodnju biogasa – iz silaže kukuruza – potencijal proizvodnje biogasa se uvećava. U studiji stručnjaka sa FTN-a razmatrana su tri scenarija, kada se koristi i silaža, čijom količinom se u proseku povećava potencijal proizvodnje biogasa za 30, 50 i 70 posto, u odnosu na korišćenje samog stajnjaka. Potencijal biogasa od stajnjaka bi u 2020. godini mogao biti i do 35 megavata. A ukupni potencijali za proizvodnju biogasa od stajnjaka i silaže u neposrednoj budućnosti, iznose 30, 35 i 40 MW, zavisno od prvog, drugog i trećeg scenarija primene. Ukoliko dođe do povećanja stočnog fonda na velikim farmama do 2020, ti potencijali bi bili 65, 75 i 85 MW. Ukoliko se u obzir uzme treći scenario, već bi sledeće godine proizvodnjom električne energije iz biogasa moglo da se pokrije oko 4 posto potrošnje. Pod uslovom da potrošnja električne energije do 2020. u Vojvodini neće značajno rasti, prema trećem scenariju moglo bi da se električnom energijom iz biogasa pokrije oko 9 posto potrošnje.
Izvor elektroenergetika.info
