Energetska kriza u Evropi povezana je sa zavisnošću kontinenta od fosilnih goriva.
Evropa se bori sa rekordnim skokom cena energije koji preti da naruši post-pandemijski ekonomski oporavak, optereti budžete domaćinstava, pa čak i ugrozi tranziciju u povoju.
Niz tržišnih, geografskih i političkih faktora spojili su se u „savršenu oluju“ koja ne pokazuje znake posustajanja kako kontinent ulazi u jesen, temperature postepeno padaju, a grejnje postaje neophodno.
Analitičari već upozoravaju da će se kriza, pogoršana miksom privremenih i strukturnih problema, produžiti i da najgore tek dolazi.
Cene prirodnog gasa vrtoglavo rastu: u Holandskom čvorištu TTF, vodećem evropskom benčmarku, cene su porasle sa 16 evra po MWh početkom januara na 75 evra do sredine septembra, što je povećanje za više od 360% za manje od godinu dana.
Iako Evropska unija postepeno smanjuje svoju dugogodišnju zavisnost od fosilnih goriva – obnovljivi izvori energije postali su glavni izvor električne energije u bloku po prvi put 2020. godine – promena nije bila dovoljno brza i rasprostranjena da obuzda posledice.
Zajedno, prirodni gas i ugalj i dalje pokrivaju više od 35% ukupne proizvodnje u EU, pri čemu gas imao udeo od preko jedne petine. Energetski miks uveliko se razlikuje u bloku: fosilna goriva imaju marginalni udeo u Švedskoj, Francuskoj i Luksemburgu, ali zauzimaju više od 60% ukupne proizvodnje u Holandiji, Poljskoj, Malti i Kipru.
Kako se ugalj, gorivo koje najviše zagađuje, postepeno ukida, mnoge zemlje pribegavaju prirodnom gasu kao prelaznom resursu koji će delovati kao most pre nego što se uvedu zelene alternative, poput vetroturbina i solarnih panela. Štaviše, gas se takođe koristi za grejanje i kuvanje u domaćinstvima, čineći rast cena još primetnijim u konačnim troškovima potrošača.
Građani u zemljama poput Španije, Italije, Francuske i Poljske sada se suočavaju sa najvećim računima za energiju koji povećavaju ekonomske nedaće izazvane pandemijom. Narodno nezadovoljstvo dovelo je vlade u stanje visoke pripravnosti, a ministri se trude da osmisle hitne mere, čak i ako su kratkoročne i samo delimično efikasne u ublažavanju uticaja.
Zašto cene energije u Evropi rastu?
„Ovde se radi o naglom porastu potražnje za energijom kako izlazimo iz ograničenja koja je nametnula pandemija, u kombinaciji sa smanjenim snabdevanjem gasom na globalnom tržištu“, rekao je Tim Gore, šef programa za nisku emisiju ugljenika i cirkularnu ekonomiju u Institutu za Evropsku politiku zaštite životne sredine (IEEP), za Euronews.
„Zatim postoje i drugi faktori koji pogoršavaju problem, posebno u Evropi. Uspeli smo da izbacimo ugalj iz mreže, a to se slučajno podudara sa skorašnjim periodom kada je vetar bio slabiji zbog vremenskih uslova.“
Nevolje su počele da se stvaraju tokom zime, kada su temperature, niže od očekivanih, dovele do veće potrebe za zagrevanjem zgrada. Ovo je, pak, izazvalo značajno smanjenje rezervi gasa, koje su do marta dostigle zabrinjavajućih 30%. Na proleće, kako je kampanja za vakcinaciju postala sve popularnija širom kontinenta, poslovne aktivnosti su počele da se intenziviraju; kancelarije, restorani i drugi objekti ponovo su otvorili svoja vrata, a potrošači su pristigli, željni da potroše svoju ušteđevinu.
Ekonomski oporavak izazvao je novi talas potražnje za energijom, koji se dodatno povećao tokom leta kada su visoke temperature naterale ljude da koriste sisteme za klimatizaciju i hlađenje. Istočnoazijske zemlje su se zatim pridružile Evropi u potrazi za energijom za pokretanje svojih ekonomija opustošenih pandemijom COVID-19. Međutim, rastuća potražnja nije naišla na rastuću ponudu.
„Isporuke putem gasovoda koje dobijamo iz zemalja poput Rusije, Norveške i Alžira, uprkos ovoj višoj ceni, zapravo nisu donele više gasa u Evropu. Zadržale su svoje snabdevanje na prilično redovnim količinama. I to je pomalo čudno, jer ako cena raste, a vi ste snabdevač i imate slobodnih kapaciteta, mogli biste da iskoristie ovu priliku da prodate više gasa po višoj ceni. To se još nije dogodilo“, rekao je Denis Hesseling, šef odeljenja za gas u Agenciji za saradnju energetskih regulatora (ACER).
Sa kompanijama iz celog sveta koje pokušavaju da se domognu izvora energije, cene su počele da rastu. Do avgusta su obarale rekorde. Tradicionalno, gas je jeftiniji tokom leta, kada kompanije iskoriste trenutak za skladištenje većih količina kako bi bile dobro pripremljene uoči dolaska zime. Ali tekuća kriza poremetila je ovaj običaj i trenutne rezerve su na istorijski niskim nivoima za ovo doba godine, što je zloslutan znak za naredni period.
„Ako ove godine ponovo budemo imali posebno hladnu zimu, to će biti težak period i cene će zbog toga nastaviti da rastu“, dodao je Gore.
„Vlade bi se sada trebale pripremati i uvesti mere kako bi odgovorile i pomogle domaćinstvima tokom tog perioda. Još ima vremena.“
Izvor: euronews.com
