Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaZapadni Balkan: Taksa...

Zapadni Balkan: Taksa na CO2 – prepreka ili most ka EU

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Konačno, to je to: uspostavljen je Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) Evropske unije. Cilj: da se CO2 ne uvozi bez plaćanja, budući da emisije stvaraju troškove Evropskoj uniji. A najlakši način za izlaženje na kraj sa visokim cenama energenata i CO2 u EU bio bi da se jednostavno da se proizvodnja prebaci van – od Tunisa do Sjedinjenih Država, pa može da se uvozi bez muke!

Počevši od 1. oktobra, Evropskoj uniji moraju da se kvartalno podnose izveštaji o emisijama ugljenika za uvezeno gvožđe i čelik, cement, đubrivo, aluminijum, električnu energiju i vodonik. Taksa na CO2 će početi da se naplaćuje 2026. po formuli sličnoj onoj za troškove koje na ime CO2 već snose zagađivači unutar EU.

Kako se to tiče privreda zemalja Zapadnog Balkana? Kada se gleda region obuhvaćen Centralnoevropskim ugovorom o slobodnoj trgovini (CEFTA), odatle 67 odsto izvoza ide u EU, odnosno vrednost je 2022. iznosila 36,6 milijardi evra. Od toga bi polovina mogla da potpadne pod propise za „gvožđe i čelik“, najkompleksniju kategoriju.

Kod CBAM-a nema uprošćavanja

Relativno je lako izračunati ulazne podatke o energentima za neku fabriku cementa ili đubriva. Ali šta sa jednim automobilom Fiat Panda proizvedenim u Srbiji? Koliko ima delova koji sadrže gvožđe? Procene su da ih je 30.000 do 100.000, uključujući pretproizvode odnosno njihove komponente i sirovine, pa je prikupljanje podataka ogroman izazov.

Iz nedavne prošlosti možemo da posvedočimo koliko je teško registrovati proizvode iz Velike Britanije posle Bregzita: ta kompleksnost je nagnala mnoge, pogotovo manje snabdevače da prestanu da trguju s inostranstvom, dok su drugi proizvođači napustili Ujedinjeno Kraljevstvo, iako nije bilo carina, samo da bi izbegli birokratiju.

Neki proizvođači su posle Bregzita zbog carinskih opterećenja napustili Britaniju

Propisi o ograničavanju propuštanja ugljenika preko granice isto tako mogu da navedu jednog proizvođača da svoju proizvodnju prebaci izvan EU, na primer da snabdeva SAD, samo da bi sebi umanjio obaveze vezane za izveštavanje o međunarodnom prometu.

Slični problemi u domenu carina su već rešavani. Da bi se iskoristile beneficije ugovorâ o slobodnoj trgovini, carinske deklaracije EU sadrže deklaracije o poreklu.

U kom slučaju se gorenavedena Fiat Panda iz Srbije smatra srpskim proizvodom, pa i ukoliko ima sedišta iz Tunisa i pneumatike iz Kine? Srećom, postoji pravilo o uprošćavanju: ako je više od 50 procenata vrednosti iz Srbije, tada je to srpsko vozilo. Ukoliko 30 odsto vrednosti čini radna snaga iz Srbije, a 15 procenata je srpski kapital, dok je motor uvezen iz EU, tada se 50 odsto izračuna za minut. Ali kod CBAM-a nema takvih pravila o uprošćavanju.

Izvor: Balkan Green Energy News

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

EU: Parlament odobrio predložene reforme tržišta električne energije  

Evropski poslanici su usvojili su četiri elementa novog dizajna tržišta električne energije i gasa. Reforma je predložena kako bi omogućio prelazak na sistem zasnovan na obnovljivim izvorima energije. Ona obuhvata industrijska postrojenja i predviđa zaštitu potrošača i proizvođača od naglih promena...

Rumunija: Elektrika potpisala ugovor za solarni park od 27 MW

Snabdevač i distributer električne energije, kompanija Elektrika, navodi je da je njena podružnica Sunwind Energy potpisala ugovor o inženjeringu, nabavci i izgradnji (EPC) vredan 19,3 miliona evra za razvoj solarnog parka od 27 MW u Rumuniji. Neimenovani investitor će izgraditi solarni park Satu...

Srbija: Za koliko će pojeftiniti struja za privredu?

Struja za domaćinstva neće poskupeti, dok će za privredu biti i niža od maja, nedavno je najavio vršilac dužnosti generalnog direktora Elektroprivrede Srbije Dušan Živković. Da nema nijednog razloga za poskupljenje struje ranije je rekla ministarka rudarstva i energetike...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!