Samo za uvoz energenata, tri ključne kompanije – EPS, Srbijagas i NIS, izdvojile su od oktobra prošle zaključno sa martom ove godine ukupno 2,15 milijardi evra što je iznelo gotovo 90 odsto tražnje za devizama svih firmi, saopštila je centralna banka. Samo u ovoj godini, za prva tri meseca energenti su u uvozu “pojeli” 1,56 milijardi evra što je četiri puta više novca nego u istom periodu prošle godine.
I dok uvoz nafte po bezanskim cenama možda nije mogao da se izbegne, situacija je drugačija kod gasa a posebno kod električne energije, koja se, inače, označava kao glavni krivac za tako nepovoljan spoljnotrgovinski saldo. Naime, zbog havarija i pada proizvodnje struje došlo je do veće potrošnje gasa pa su rezerve istrošene brže nego što se očekivalo a nabavke na berzi su u međuvremenu drastično poskupele. Tako je bar tvrdilo rukovodstvo Srbijagasa, podseća Danas.
Sa strujom je problem dugoročniji. Domaća proizvodnja od sredine prošle godine ne može da pokrije potrošnju pa se energija nabavlja na svetskom tržištu u trenutku kada je najskuplja. Stručnjaci se slažu da je to posledica nestručnog vođenja EPS-a i ukazuju da šteta dugo neće moći da se sanira.
Milun Babić, redovan član Akademije inženjerskih nauka, kaže za Danas da je za novac koji je neplanirano utrošen za nabavku energenata u trenutku kada su njihove cene najviše, mogao da se izgradi jedan veliki vetropark, solidna solarna elektrana, ili kombiniovano, manja solarna elektrana i vetropark. Mogli su da se zasade hektari gorivog bilja koje se koristi za biomasu a moglo je i više da se radi na uključivanju Srbije u primenu “zelenog” vodonika.
“Moglo je da se uloži i u program energetske efikasnosti, jer je poznato da je u Srbiji po jedinici proizvoda troši sedam puta više nego, na primer, u Danskoj. Kada bi se potrošnja svela na neki evropski prosek, bio bi to pravi Eldorado za zemlju, jer energetska efikasnost podrazumeva “utopljavanja” stambenih jedinica, institucija, škola, svih objekata za javnu upotrebu. To je uvek vezano i za određeni građevinski materijal a to bi povuklo građevinsku industriju koja inače vuče za sobom i mnoge druge prateće industrije. Velika pažnja mora da se pokloni tome, tu su najveće uštede, najmanje ulaganja koja se najbrže vraćaju. Ministarstvo je započelo taj posao, ali su ih problemi susreli i oni su sada u delikatnoj poziciji, moraju da odgovore na sve a nema dovoljno kapitala za to” – kaže Babić, Nova izveštava.
