Projekat hidroelektrana na Savi Slovenci su počeli ove nedelje operacionalizovati kada su se u Ljubljani susreli predstavnici vlade s načelnicima “savskih” opština.
Na udaru talasa
Sa slovenačke strane projeka obuhvata gradnju ukupno sedam elektrana u vrednosti 1,7 milijardi evra, a u ovoj se fazi krenulo s izradom dokumentacije za njih tri. Procenjuje se da će projekt elektrana Suhadol, Trbovlje i Renke biti na nivou 400 miliona evra. Iako stručnjaci kažu da ovaj slovenački projekat ne može naneti neke štete Hrvatskoj, koja je nizvodno, već čak naprotiv, pomoći će u regulaciji Save, i Hrvatska je uveliko zainteresovana za hidropotencijale ove reke. Da se o tome razmišlja već gotovo pola veka, potvrđuje i Goran Granić, direktor Energetskog instituta “Hrvoje Požar” iz Zagreba.
“Projekat elektrana na Savi star je više od 40 godina. S obzirom na kompleksnost projekta i činjenicu da obuhvata veliko područje grada Zagreba, korektnije je to nazvati projektom uređenja i korišćenja reke Save. Verujem da su se stvorile pretpostavke i da postoji dovoljno odlučnosti da se ide u projekat”, kaže Granić.
Prema konceptu koji je izradio ovaj Institut pre tri godine, predlaže se da to bude zajednički projekat Grada Zagreba, Zagrebačke županije, Hrvatskih voda, HEP-a i možda nekog dodatnog investitora, kao i da se realizuje u najkraćem mogućem tehnološkom roku, oko 6-7 godina, pojašnjava Goran Granić.
Sprečiti poplave
Kako prenosi slovenački dnevnik Delo, tamošnje opštine koje se nalaze uz tok Save moraju do 10. februara da Ministarstvu za životnu srdinu predaju svoje smernice za gradnju hidroelektrana. Zbog toga je u utorak u Ljubljani okupljeno 40-ak predstavnika litijske, zagorske, trboveljske, hrastniške i laške opštine koji su upoznati sa srednjoročnim planovima Slovenačke elektroprivrede. Osim veće sigurnosti za stanovništvo uz Savu u pogledu poplava, ova će investicija doprineti i razvoju tih lokalnih zajednica kao i regija u kojima se nalaze. Nagađa se da bi radovi na prvoj eleketrani, onoj u Suhadolu, iako planirani za ovu godinu, mogli početi u leto 2013. ili 2014. godine. Slovenačke hidroelektrane utiču već sada, a uticaće još i više na vodni režim i mogu dovesti do većih kolebanja vodostaja, daljeg povećanja maksimalnih protoka vodnih talasa, smanjenja donosa šljunka s uzvodnih delova sliva, a time i do dalje degradacije savskoga korita, upozoravaju hrvatski stručnjaci.
Gradnja u Hrvatskoj – složen i dugotrajan projekat
Projekt HE na Savi biće složen i dugotrajan, a u njegovoj realizaciji moraće se uvažiti niz zahteva, između ostalog i zaštita voda. Procenjuje se da bi gradnja hidroelektrana trebala trajati između 15 i 17 godina, jer postoji niz problema i reč je o projektu koji će se raditi u fazama. Treba rešiti imovinsko-pravne odnose na oko 22.000 čestica. Stručnjaci upozoravaju da će se dobar deo imovinsko-pravnih zavrzlama morati rešavati brzo i silom, odnosno sudski, da bi se zadržao ritam koji su nametnuli Slovenci.
Izvor Poslovni dnevnik
