U izveštaju Svetskog fonda za prirodu (WWF), u kojem se kritikuju projekti izgradnje brana širom sveta koji ne poštuju kriterijume održivosti, na listi negativno ocenjenih našla se i izgradnja brane na Morači u Crnoj Gori, objavio je danas WWF Srbija.
U izveštaju WWF-a pod nazivom “Sedam grehova gradnje brana” brojni projekti dobili su negativnu ocenu organizacija za zaštitu prirode, a pored, kako je istaknuto – “medjunarodno kontroverznih brana” Belo Monte u Brazilu i Ksajaburi u Laosu, “na crnoj listi su se našli i projekti u Evropi, izmedju ostalih i izgradnja brana na Morači u Crnoj Gori”.
WWF navodi da se ne mogu očekivati održive koristi od brana ako se investitori više oslanjaju na finansijsku moć nego na dijalog, otvorenost i razumevanje, budući da neke vlade nemaju dovoljno kapaciteta da nezavisno brane javni interes svoje države i gradjana.
“Brane koje su prikladno isplanirane i izgradjene, i koje na taj način i rade, mogu doprineti energetskoj sigurnosti i snabdevanju hranom, ali, nažalost, prečesto su pri donošenju odluka važni tek kratkoročni interesi”, izjavio je jedan od autora izveštaja, Jian-hua Meng.
U izveštaju je navedeno i objašnjeno sedam “grehova” gradnje brana, a to su: gradnja na pogrešnoj reci, zanemarivanje nizvodnog toka, zanemarivanje biološke raznovrsnosti, ekonomska neopravdanost, neuspeh u dobijanju društvene dozvole za rad, pogrešna procena rizika i uticaja i slepo praćenje iskušenja/pristranost gradnji.
Istaknuto je da se i pored tih podataka i apelovanja, brane i dalje planiraju i grade u ekološko visokovrednim područjima, a gubitak biološke raznovrsnosti koja nastaje usled promene prirodne dinamike vodotokova često se uopšte ne uzima u obzir.
Neki od primera su i plan izgradnje brane na Ombli, kao i plan pretvaranja 35 kilometara donjeg toka reke Drave u akumulaciju i direktan gubitak vrednih šumskih i močvarnih područja.
“U izveštaju WWF je analizirao devet brana i utvrdjeno je da su mnogi projekti pogrešili ne samo s jednim grehom gradnje brana, već sa više njih. Dobro je da se sve te greške mogu izbeći, ubuduće nedostatak kapaciteta, ekonomski pritisak, ili specifične regionalne okolnosti ne smeju više biti prezentovane kao izgovori da se brana izgradi”, izjavila je predstavnica WWF Srbija Duška Dimović.
Iz WWF-a navode da je nedavno izgradjena hidroelektrana i brana na reci Dobri (Hrvatska) primer loše planiranog i sprovedenog projekta, gde se uništilo i nepovratno izgubilo 12 kilometra rečnog kanjona s prirodnim vrednostima i turističkim potencijalom.
Nizvodno su nastali brojni problemi zbog erozije obala, ekonomska isplativost je još pod znakom pitanja, lokalna javnost nije bila dobro upoznata s posledicama s kojima se danas nosi, a nije zaposlen nijedan radnik.
Izvor Zelena Srbija
