Upoznao sam našeg gosta autora Željka Pantića, direktora konferencijskog centra Danas na konferenciji na temu „Obnovljivi izvori energije i energetska nezavisnost Srbije” u organizaciji konferencijskog centra Danas koja je održana 6. februara u Beogradu. Kao jedan od govornika, predstavio sam GE, jednog od vodećih snabdevača infrastrukturnih tehnologija i govorio sam na temu naše moguće uloge na putu Srbije ka razvoju održivog, raznolikog, energetskog miksa. Zadovoljstvo mi je što sa Željkom razgovaram o energetskoj strategiji zemlje, o težnji da postane ekološki čistija, energetski efikasnija i nezavisna. Cilj Srbije je veoma ambiciozan, samim tim što je plan da se 27 odsto ukupne energije proizvede koristeći obnovljive izvore energije do 2020. godine.
Željko Pantić, direktor konferencijskog centra Danas
Srbija bi mogla da privuče preko 700 miliona evra investicija samo za izgradnju vetroparkova tokom narednih nekoliko godina, što bi značilo da Srbija ne bi morala da uvozi struju tokom zime. Ministarstvo energetike je nedavno napravilo prvi korak u cilju razvoja energetske nezavisnosti Srbije, što može biti privlačno velikim igračima koji dolaze kako sa zapada, tako i sa istoka. Pitanje je da li će se u tom procesu oni koji trenutno profitiraju od energetske zavisnosti Srbije držati po strani. Najava nekoliko novih investicija u vetroparkove, naročito o onom u Kovinu koji će na jesen izgraditi američka kompanija Continental Wind Partners, pokazalo je ogroman potencijal, kada je ovaj izvor energije u pitanju. Pod upravom Baraka Obame, industrija je iskusila napredak i od puke maskote obnovljive energije, postala je industrija teška billion dolara. Samim tim, nije iznenađujuće što je vrednost investicije u Kovinu izražena stotinama miliona evra i to je samo jedan od mnogih projekata sličnih razmera. Ne radi se više samo o povetarcu eko-vetra, sada govorimo o ekonomskom tornadu, ozbiljnoj industriji koja se konstanto razvija.
Investicije u obnovljive izvore energije, sa posebnim akcentom na vetroparkove, veće su od dodatne vrednosti nastale izgradnjom novih elektrana na ugalj. Ovo značajno menja priču o obnovljivim izvorima energije, koji su sada veliki izvor ekonomskih prihoda i nisu više samo priča o ekologiji i zaštiti okoline.
Pored investicija u ovoj oblasti, teško je ostvariti cilj energetske nezavisnosti Srbije bez snažnih mera koje bi unapredile energetsku efikasnost, ali i politike subvencionisanja energetski efikasnih sijalica ili hibridnih električnih automobila. Ove mere bi mogle da daju rezultate veoma brzo i svako smanjivanje u potrošnji energije, bez obzira koliko je skupo tokom prvobitne kupovine, imaće vremenom pozitivniji efekat.
Imajući sve ovo u vidu, preporučljivo je razmisliti o potpunoj zabrani prodaje klasičnih električnih sijalica u Srbiji i odobriti veće subvencije za hibridna i električna vozila. Voziti električni automobil danas deluje kao skup luksuz, baš kao i korišćenje mobilnih telefona na početku ‘90-ih. Ali, baš kao i cena mobilnih telefona, očigledno je da će se i ove cene smanjivati. Srbija bi takođe trebalo da teži praćenju tog svetskog trenda.
Energetska nezavisnost Srbije je realan cilj i mnoge zemlje veće od Srbije su uspele da usvoje takvu strategiju. Brazil, zemlja sa preko 200 miliona ljudi, postigla je energetsku nezavisnost 2008. godine na krilima velikog razvoja u industriji bio-goriva, posebno bioetanola iz šećerne trske.
Sjedinjene Američke Države, nekada zavisne od uvoza goriva sa Bliskog istoka, najavile se svoju energetsku nezavisnost za 2020. godinu. Nezavisnost će biti rezultat razvoja tehnologija za eksploataciju jeftinog gasa iz uljnih škriljaca i stalnog rasta industrije obnovljive energije kao i ubrzane tranzicije automobilske industrije ka hibridnim i električnim vozilima.
Jeftina struja je ključni faktor za Srbiju, u kojoj se obezbeđuje grejanje domova i objekata miliona ljudi uz izuzetno visoke cene gasa i lož ulja. Ekološke posledice zbog dramatičnog rasta cena struje bi mogle biti ozbiljne – jedna od njih krije se u odgovoru na pitanje da li bi Srbija izgubila svoje šume ili trpela veća zagađenja, ukoliko bi ljudi počeli da se greju na ugalj?
Najava ozbiljnih investicija u obnovljive izvore energije je prvi važan korak u suprotnom pravcu koji vodi smanjenju uvoza energije i prvoj značajnoj količini proizvedene energije iz obnovljivih izvora, koja može biti dostignuta u kratkom roku. Vetroparkovi bi mogli da budu izgrađeni brže od termo i hidroelektrana, za koje je potrebno više godina. Nedavno je u Kuršumliji jedna solarna elektrana izgrađena preko noći.
Takođe, postoje stotine projekata za male hidroelektrane, koji bi mogli biti realizovani relativno brzo. Njihov udeo u celokupnoj proizvodnji energije u Srbiji neće biti samo simboličan. Upravo suprotno, to će dosta značiti za Srbiju i biće dostupno relativno brzo.
Čini nas srećnima što imamo nagoveštaje da će investicioni ciklus startovati ove godine, ali je takođe veoma teško pobeći od lošeg predosećaja, da stvaraoci „energetski zavisne Srbije”, neće mirovati posmatrajući srpsku energetsku industriju kako jača i kako smanjuje svoju oslonjenost na uvoz energije.
Izvor; GE
